Данас је Јовањдан, једна од највећих српских слава и црвено слово у календару: Име Светог Јована Крститеља се, у нашем народу, помиње ОБАВЕЗНО у овим случајевима
Српска православна црква и њени верници данас прослављају Сабор светог Јована Крститеља, у народу познатији као Јовањдан. Ово је честа слава у Срба, сматра се четвртом по бројности. У календару је обележена црвеним словом и долази одмах после Крстовдана и Богојављења.
Осим Господа и Пресвете Богородице, само Свети Јован се прославља више пута у току године. На тај начин црква указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.
Свети Јован је крстио Исуса Христа и отуда назив Крститељ. Он је једини од пророка коме је било дато да може руком да покаже Онога чији је долазак пророковао, те је назван и Пророком. А предање га назива Претечом пошто је проповедао долазак Месије.
Свети Јован родио се у дому благочестивих и побожних људи, првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете. Већ старци, од Бога измолише дете, које је касније послужило светој тајни крштења. Овај светитељ, провео је своју младост у пустињи, а потом је почео да позива народ на покајање.
Изузетне моралне чистоте, од Бога је добио дар да може да крштава људе и ослобађа их њихових грехова. Без страха је критиковао и народ и старешине, а његова љубав према истини и правди на крају га је одвела у смрт.
У нашем народу Свети Јован је изузетно цењен. При склапању кумства и побратимства обавезно се помиње име овог свеца, често се слави и као крсно име.
Данашњи празник назива се Сабором због тога што се људи данас сабирају у црквама славећи Светог Јована Крститеља.
Празнује се неколико пута годишње, али највише свечара има баш на овај дан.
Обичаји и веровања
Наши преци су веровали да се баш на дан Светог Јована дешавају разна чуда уз помоћ овог светитеља, па отуд потиче мноштво народних обичаја везаних управо за овај дан. На Јовањдан верници, по могућству, у руке не узимају нож, у знак сећања на страдање Јованово. Деци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје. Ни јабука, нити сок. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.
У народу постоји обичај да се људи на Светог Јована братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Верници врло често дају Јованово име деци, и код православаца и код католика. Православци славе крсну славу Светог Јована, а католици обично славе имендан.
Србија Данас/Политика/РТС
