ДАНАС ЈЕ МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА: Колико заиста знамо о настанку нашег?
Данас се обележава Међународни дан матерњег језика.
Овај дан прокламовала је 1999. године Генерална скупштина УНЕСКО, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
ГЛАВНА ЈУНАКИЊА РАСПЛАКАЛА ЦЕЛУ СРБИЈУ: Породица девојчице која игра Дару преживела ПАКАО у стварности
ВЕЛИКО СРЦЕ ЗА ЂОЛЕТА: Овако су се "Бистрооки" опростили од великог кантаутора (ФОТО/ВИДЕО)
СВЕ ОЧИ УПРТЕ КА МАРСУ: Српски научници објаснили шта се то дешава на мистериозној ЦРВЕНОЈ ПЛАНЕТИ? (ВИДЕО)
Тренутно се у свету говори више од 6.000 језика, а према неким прогнозама чак ће половина замрети до краја 21. века, јер на сваке две недеље нестане по један језик.
У Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, српски језик је званичан и припада словенској групи језика породице индоевропских језика. Процењује се да га говори око 12 милиона људи широм света.
Такође, српски језик је једини језик у Европи са диграфијом, што значи да има два писма у оквиру једног језика - ћирилично и латинично. У Гинисовој књизи рекорда налази се и најдужа српска реч, са 22 слова. То је престолонаследниковица- жена престолонаследника.
Значајан за српску књижевност
Значајан човек у историји српског језика због његове реформе и залагању да народни језик буде књижевни, као и због писања првих српских граматика и речника био је Вук Стефановић Караџић. Његов рад значајан је и у историји књижевности, јер је управо његов сакупљачки рад сачувао бројне српске народне песме, приче, загонетке и обичаје.
Караџић је реформисао и ћирилицу пратећи фонетско правило „пиши као што говориш и читај као што је написано”
Он је увео нова слова у азбуку: љ, њ, ћ, џ, ђ, ј. Слова ћ и џ преузео је из старих рукописа, а идеју за глас ђ дао му је Лукијан Мушицки, док је глас ј преузео из латинице. Слова љ и њ ће створити спајањем гласа л и н са меким полугласом ь (Л Ь и Н Ь).
Мирослављево јеванђеље
Један од најзначајнијих историјских примера старовековне српске књижевности јесте Мирослављево јеванђеље. Мирослављево јеванђеље је кодекс, односно рукописна књига. То је најзначајнији ћирилички споменик српске и јужнословенске, односно српско-словенске писмености из 12. века. Назив Мирослављево јеванђеље потиче с краја 19. века, када је тај назив овом рукопису дао Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду. Ради се заправо о преводу грчког јеванђелистара цариградске цркве Свете Софије. Преписано је са предлошка који води порекло од македонских глагољских јеванђеља. Мирослављево јеванђеље показује развијен систем књижног украса, заснован на западњачкој и византијској традицији. Стил минијатура у основи је романички, а садржи и византијске утицаје. У њему су заступљени иницијали карактеристични за романичку минијатуру, често пореклом из острвске (инсуларне) и пре—каролиншке уметности, као и једноставнији иницијали византијског порекла. Ово дело заправо представља једно од најважнијих сведочанстава о тадашњим уметничким утицајима Запада на Исток и обратно.
ИЗГОВОР
У српском језику постоје два званична изговора: екавица, ијекавица и незванична икавица. Екавски изговор је највише присутан у Србији и њега карактерише замена гласа јата са гласом е. Ијекавски изговор је присутан у југо- источном делу Србије, Црној Гори, Босни и Херцеговини и у њему нема замена гласа јата. Икавски изговор је присутан на северу Србије, у источној и централној Босни и њега карактерише замена гласа јата са гласом
ДИЈАЛЕКТИ
Дијалекти у српском језику су подељени у две групе, у групу екавског и у групи ијекавског изговора.
У екавском изговору присутни су следећи дијалекти:
Шумадијско-војвођански дијалекат (северни делови Србије)
Косовско-ресавски дијалекат (делови средишње Србије)
Призренско-тимочки дијалект (јужни и источни делови Србије) са три варијанте:
Призренско-јужноморавски дијалекат (јужни и југоисточни део Србије)
Сврљишко-заплањски дијалекат (делови источне Србије)
Тимочко-лужнички дијалекат (делови источне Србије)
У ијекавском изговору присутни су следећи дијалекти:
Зетско-рашки дијалекат (делови Црне Горе и Рашке области у Србији)
Источнохерцеговачки дијалекат (источна Херцеговина, босанска Крајина, западни део Србије, део Црне Горе)
