ДАНАС ЈЕ СПАСОВДАН, ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ХРИШЋАНСКИХ ПРАЗНИКА: Обавезно започните нове послове, али никако оне најтеже
Српска православна црква и верници данас обележавају један од највећих хришћанских празника Вазнесење Господње.
Спасовдан је велики и значајан хришћански празник, а некада су га такође славили муслимани и католици.
Пада увек у шести четвртак по Васкрсу. Један је од 12 великих празника и осам Христових празника.
ДАНАШЊИ СУНЧАН ДАН ПРЕКИНУЋЕ КРАТКОТРАЈНА ПРОВАЛА ОБЛАКА - НОСИТЕ КИШОБРАН! Кад нам стиже лепо време?
БЕОГРАДСКА ЛЕПОТИЦА СТВАРА МАГИЈУ ОД СТАКЛА: Погледајте нову изложбу слика Јелене Боровчанин (ФОТО)
ЗЕЛЕНО СВЕТЛО ЗА СРПСКЕ ДРЖАВЉАНЕ: Француска објавила под којим условима можемо ући у ту земљу - ево шта је потребно
Поштован је веома и у предхришћанском времену, а традиционално је изузетно цењен и поштован у доба цара Душана. Сматра се да није случајно што је чувени Душанов законик обнародован 1349. на Спасовдан, а на исти празник и допуњен 1354. године.
На Спасовдан се не ради никакав тежак посао јер је велики празник који према веровању може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
Према народном предању на спасовдан се спасио Бог од рђавих људи и вазнео се на небо, а остала је и прича да је Бог побегао на небо од злих и неваљалих људи.
Од давнина је Спасовдан пролећни празник сточара и земљорадника. Сматра се веома срећним варовним даном када све ваља започињати и зато се зове још Спасовље.
Пре зоре на Спасовдан крстоноше походе записе, освештана стабла, најчешће храстове или неке воћке, махом дивље крушке, носећи барјаке и крст, а народ стиже под стабло записа китећи га венцима цвећа и дарујући разним ђаконијама.
Те литије се приређују ради напретка летине и бољег берићета. Крстоноше иду у круг око записа, молећи се и певајући док поп чинодејствује, а раније је понегде био обичај да свештеник у проврћено стабло ставља запис да "чува село од црва".
На Спасовдан се не ради да гром не бије, а у лесковачком крају верују да треба избегавати рад да не дође на човека "лошотиња" и да инсекти не опустоше њиве.
Посебно је био раширен обичај да се на Спасовдан по њивама, забранима, торовима, кошницама, баштама побадају крстови од лесквине (закршћавање летине), ако то није учињено на Ђурђевдан. Побадан је и лесков штап и расецан на врху, у висини груди, а у расек је стављен краћи прут и тако прављен крст којим може да се види са свих страна.
Према хришћанском веровању Христос је васкрсењем показао да је јачи од смрти и 40 дана касније његови су се ученици налазили за трпезом.
Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:
- Идите по свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.
Тако су могли пренети Христову веру у свет и тиме људе спасавати у вери - одатле назив Спасовдан.
У неким крајевима био је обичај да се од осушеног свињског брава сачува вилица и на Спасовдан поједе да им "сва свиња убудуће буде слаткорана" односно да им прија све оно што "по гори попасу и из корита полочу".
Кости од оглодане вилице се не раздвајају него се са све зубима окаче у пчелињаку да би пчеле у ројевима напредовале.
Тако се у неким крајевима рано ишло у јагоде и на Спасовдан се изјутра не једе ништа док се не окусе јагоде. Негде је, пак, био обичај да кад се први пут од годишњих плодова и намирница окуси о Спасовдану (млеко, месо, воће).
Понегде се чак и веровало да не ваља окусити ново воће ако су неком деца умирала док најпре не разделе сиротињи од тог новог воћа за душу своје деце, јер ће, у противном, на оном свету деца остати без тог оброка и гришће своје прсте уместо оброка, говорећи да су им га родитељи појели.
Био је и обичај да се на Спасовдан пре сунца купа у реци или мору. Верници до Спасовдана не пију млеко од муже у тој години па је ово прво кушање млека пропраћено низом обичаја ради повећања млечности и бољег скорупа, уз прскање млеком и заливање водом за врат, да би било млека као воде.
У неким селима око Пожеге на посуду с водом, у којој су и многе разне траве, стављана је дебела церова кора, која се пробуши и кроз њу процеди мало млека, да се хвата кајмак дебео као церова кора.
На Спасовдан, веровало се у Шумадији, у зору се могу видети вампири.
Овај празник је слава града Београда, а у многим местима у Србији је и заветина - празник целог насеља.