СЛАВИМО ВЕЛИКОГ ПРОРОКА! Када су Јевреји кренули странпутицом, он се није одрекао Бога, ОВУ беседу обавезно прочитајте, Христа ради
Велики празник за све хришћане
Свети пророк Авдија био је родом из села Витахарамска. Живео је на двору цара Ахава. Од младости је Авдија био веома богобојажљив и када је читав Израел одступио од Бога и почео да се клања Валу, он је тајно служио Богу отаца својих који је спасао Израел из Египта и провео га кроз Црвено море. Када је цар Ахава одступио од правог богопоштовања и поклони се идолима, Авдија није кренуо за њим, већ се посветио Богу.
СТАНОВНИЦИ ИВАЊИЧКИХ СЕЛА У ВЕЛИКОМ СТРАХУ, ОВО НИСУ ОЧЕКИВАЛИ: Призор који су јуче ујутру затекли их је СЛЕДИО!
ШТА ЈЕ ОВО НА НЕБУ ИЗНАД УЖИЦА? Грађани били ШОКИРАНИ ПРИЗОРОМ (ФОТО)
РАЗБУКТАО СЕ ПОЖАР У КРАГУЈЕВЦУ Ватра гута све пред собом, ватрогасци се боре да обуздају стихију
Зла царица Језавеља је због Светог пророка Илије подигла хајку на све Божије пророке, а Авдија их је све сабрао, њих стотину, и сакрио у две пећине где их је хранио и давао им воду.
По њих 50 ставио је у сваку од две пећине. Пророк Авдија био је савременик великог пророка Илије кога је веома поштовао и ценио. Био је његов ученик. Оставио је књигу пророчанстава о царству господњем. Када је умро, сахрањен је са својим прецима.
Беседа на данашњи дан говори о прослављењу Бога због Христа Господа:
Слава Богу! Слава Богу у цркви! Слава Му због Христа Исуса! Слава Му у све нараштаје! Слава Му ва вијек вијека! Никоме не приличи слава као Богу. Нити ико слави Бога као црква Божја. Христос је откровитељ Бога; отуда сва слава Богу мора ићи кроз Христа Господа. Црква ће трајати кроз све родове и нараштаје до краја времена; црква је најчистије тело Христово, испуњено силом, мудрошћу и чудотворством; отуда се слава Богу диже из цркве – из светиње Светоме, из чистоте Чистоме. Богу је најмилије славословије из цркве још и због тога што је у цркви много душа и много гласова, па ипак једнодушност и једногласност. Нека се нико, дакле, не издваја из општег слављења Бога; и нека нико и не помисли, да је његово слављење Бога, у одвојености и засебности, боље него ли слављење Бога у јединству и у целини свих верних. Није истина, да се један члан губи у множини, те се његов глас пред Богом не чује.