Данас је Велика субота, последњи дан поста: Обележава се у тишини и молитви, а ево које обичаје треба испоштовати

Српска православна црква (СПЦ) данас слави Велику суботу, други дан хришћанске жалости који означава и крај поста. Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече.

Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Слави се победа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је ово благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав.

У њој је Спаситељ уснуо, уз његово обећање да ће васкрснути у трећи дан. Верници целивају плаштаницу која је на Велики петак свечано изнета пред православне олтаре.

Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере. Овај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за Цркву Гроба Христовог, где верници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави “Благодатног огња”..

Народни обичаји и веровања на овај дан

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Припрема се храна, украшава дом, а у неким деловима Србије се на овај дан фарбају јаја.

У Хомољу месе колач - васкршњак - окићен босиљком, као и мањи колачићи. У југоисточном Банату месе колачиће који се после бдења носе на гробље.

Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.

Верује се и да би на Велику суботу требало да се учини какво добро или милосрдно дело да би “некоме кренуло”. Када је овај дан у питању многи православци су у недоумици да ли треба постити на Велику суботу или не.

Свештеници, наиме, кажу, да иако субота важи за дан када се по правилу не пости, а за време поста решава се на уљу, на Велику суботу треба постити исто као и на Велики петак. У нашем народу постоје многа веровања и обичаји на овај дан.

У народу је позната и под називом завалита субота, јер се верује да ове седмице треба учинити неко добро дело. Ручни рад, вез, лов и риболов су послови које верници треба да избегну, а посебно у руралним срединама није дозвољено клање стоке или живине.

У околини Лесковца постоји назив дугачка субота који указује на дуге муке Христове на распећу. У Босанској крајини и Херцеговини зову је и црвена субота јер се тамо углавном ускршња јаја боје на овај дан и то најчешће у црвену боју.

Веровања и обичаји

Постоји народно веровање да на Велику суботу мора да уради неко добро или милосрдно дело како би некоме кренуло набоље у животу. Као и код сваког хришћанског празника, постоји и неколико забрана, а ово су најпознатије:

• Не би требало да се веселите, већ да дан проведете у тишини, молитвама, уз посну храну.
• Не будите лењи, већ пораните и завршите послове који се тичу дочека и прославе великог празника.
• Немојте ништа да шијете, крпите и радите било какве ручне радове.

Данас не радите ништа у башти или пољу јер према веровањима данас то не треба радити. Ево шта би православни верници требало да раде у току дана:

• Дан би требало провести у тишини, молитвама, уз посну храну.
• Требало би поранити и завршити све послове неопходне за дочек и прославу великог празника.
• Очистите кућу, такође рано ујутру.
• Немојте ништа да шијете, крпите и слично, а верује се да тог дана не треба ништа радити у башти или пољу.
• Умесите колаче које ћете јести за Ускрс.

Уколико нисте већ офарбали јаја, то можете да урадите данас, а у неким деловима Србије, Велика субота је дан када се јаја фарбају искључиво у црвену боју. Увече се једе само хлеб и пије само вода. Учините неко добро дело, јер се верује да ће вам у том случају наредна година бити успешнија.

Србија Данас/Мондо