"Деца данас не цене слободу" Потресне речи преживелих о страхотама Јасеновца: Сећање на монструозне злочине НДХ

Данас се обежава  Дан сећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини у НДХ од 1941. до 1945. године. Све је мање људи који су преживели злогласни Јасеновац, а управо они се труде да се истина сачува од заборава.

Славко Милановић из Међувођа каже да не зна број чланова своје породице које су убиле усташе. Смрти га је спасила мајка која га је у Јасеновцу крила од усташа под крпама на којима су иначе спавали.

– Никада нећу заборавити колико су били строги, ако је нека од мајки покушала одбранити дете од њих, убили би и мајку и дете – прича Славко.

Раде Радивојац имао је 12 година када је завршио у Јасеновцу. Данас му је најтеже сећање на другове и чланове породице које је изгубио. "Деца данас не знају ценити слободу, а слобода је, уз здравље, све" – каже Раде.

Јелена Бухач Радивојац коју је спасила Дијана Будисављевић прича да се нерадо сећа Другог светског рата. "Не смем пуно да мислим на то јер се и даље бојим, бојим се рата" –  каже она.

Иако је била дете које су усташе покрстиле никада није заборавила своје порекло. Свима је поручила да буду поштени и искрени и да говоре истину. Пре рата она је живела са оцем, мајком и тројицом браће. Једног од њих, Илију, никада није пронашла.

Јелена је из места Јабланац и сећа се да је цело њихово село требало да буде поклано, али су их спасили партизани који су их чамцима превезли. Вратили су се кући, али су Немци и усташе једног дана дошле до њихове куће тражећи њеног оца који се крио у оџаку. Када је видео да ће му убити породицу он се предао и тада га је Јелена последњи пут видела.

Она је са браћом и мајком завршила у логору, све док је Дијана Будисављевић није одвела у Загреб. Шта је јасеновачка мука, страхота, траума, јад и туга и Миле Вукмировић је осетио на својој кожи. 

Ни десета деценија коју гази није и неће никада избрисати та сећања. У логору је завршио тако што су их Немци пешке отерали у Градину. Памти како су усташе долазиле са пушкама и одводили људе.

– Има неке ствари људи и не знају, они су нас дотерали у Дубицу, нас су скренули за Градину а другу туру уз Уну, ту је био Миљан Миљаковић. Онда даље претерају преко Уне у Хрватску, десно кроз село саме усташе биле су, онда уз Уну у том строју је била Драгица Колар и онда Баћин село саме усташе и онда опет даље за Церовљане и сад једну децу одвајају Сисак и Јастребарско, а жене у Јасеновац. Пошто је у Јасеновцу било пуно па није могло више ни примити, онда су једни одмах отерани за Славонска. Ја сам био тамо на капији, они сваки дан, малтене одводе а ови су говорили постројавање, ја нисам знао шта је, јесу тамо постројавали. Дођу у строју њих једно шест са пушкама и један са пиштољем крај њих и уђе унутра и каже ти, ти, ти, ајде и не враћају се никада. Доводе отуда и овде копају раку, ту их побију навече, сутра друга тура иде, он њих затрпа, ето Бог зна колико их је – прича Миле Вукмировић.

У Јасеновцу је страдало 20.000 деце

У Спомен-подручју Доња Градина биће данас служен парастос и помен жртвама геноцида, положени венци и цвеће на гробно поље "Тополе", након чега је планирано обраћање званичника.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог светског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 деце.

Влада Републике Српске прогласила је 27. април Даном жалости поводом сећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ од 1941. до 1945. године.

Србија Данас/Српскаинфо