ДАНАС ПОЧИЊЕ БОЖИЋНИ ПОСТ: Ево шта можете јести, а шта треба избегавати
Данас за вернике почиње Божићни пост који траје 40 дана и такође се назива и Филипов пост.
Божићни односно Филипов пост има два назива, јер почиње дан после спомена светог апостола Филипа, једнога од дванаесторице најближих ученика Исуса Христа, а завршава се уочи празника Рођења Христовог. Та два дана уоквирују четрдесетодневни период поста, отуда и његов назив.
ДАНАС СЛАВИМО ТРИ СВЕТА МУЧЕНИКА СНАЖНЕ ВЕРЕ: Битно је да се изговоре ОВЕ 24 РЕЧИ ЗА СПАС ОД МУКЕ (ВИДЕО)
СРБИЈА ЋЕ ОВОГ ЈУТРА БИТИ ОКОВАНА ЛЕДОМ: Ево неколико "трикова" који на друму могу да спасу живот и како преживети у завејаном возилу
НОЋАС СТИЖЕ ЛЕДЕНА КИША: Неки делови Србије биће посебно угрожени, а УЈУТРУ НАС ЧЕКА ЈОШ ЈЕДНА ВРЕМЕНСКА ПОШАСТ
Јеванђеље говори о томе да се, пред почетак своје проповеди у Галилеји и Јудеји, а која је трајала три и по године, Христос удаљио од људи и строго постио четрдесет дана и ноћи. Многи су и пре њега постили. Постио је Мојсије, када се попео на гору Синај, на којој му је Бог дао десет заповести или пророк Илија, који је четрдесет дана без хране и пића ишао ка гори Хорив, на којој се сусрео са Богом. Карактеристично је да је на крају четрдесетодневног поста ђаво покушао да куша Спаситеља, претпостављајући, очигледно, да је Исуса пост физички исцрпео и учинио га слабијим. Али, догодило се управо супротно. Господ се духовно укрепио и одолео свим искушењима. Тиме је Господ показао да је пост најбоље оружје против кушача и припремио се за своје служење у свету, наводи Митрополија загребачко-љубљанска.
У спомен на те догађаје Божићни пост, који нас припрема за проживљавање догађаја Рођења Христовог, баш као и Васкршњи пост, који претходи празнику Васкрсења Христовог, трају по 40 дана и у црквеним типику се називају Четрдесетницама.
Историја Божићног поста
По времену настанка Божићни пост је један од најстаријих. О његовом постојању сведоче већ свети Амвросије Милански и његов ученик блажени Августин. Римски епископ Лав И Велики називао је Божићни пост древном установом и жртвом Богу за плодове, сабране током лета и јесени.
У почетку Божићни пост није био тако дуг као сада. Код неких хришћана је трајао 7 дана, док је код других трајао нешто дуже. Пост од четрдесет дана се почео држати, по свему судећи, тек после Цариградског сабора 1166. године, када је цариградски Патријарх Лука донео решење по питању дужине трајања поста. Јасног правила по том питању нема, признао је он, али „морамо…. следити неписано црквено предање и морамо постити… од 15. дана новембра (28. новембра по новом календару).
Особености поста
Црквени типик (правило) прописује да се у све дане Божићног поста уздржавамо од меса, јаја и млечних производа. Понедељком (до спомена светог Николе – 19. децембра) можемо јести храну кувану без уља. Уторком, четвртком, суботом и недељом можемо да једемо рибу и посну храну с биљним уљем. По предању најстрожији пост је средом и петком (сухоједење: поврће, воће, хлеб). Уколико празник Ваведења Пресвете Богородице, који је 4. децембра, падне у среду или петак (ове године пада у петак) разрешава се на једење рибе.
После спомена светог Николе па до претпразништва Божића (2 – 6. јануара) рибу је дозвољено јести суботом и недељом, а пост у остале дане постаје строжији. Најстрожи је у претпразничне дане. Тада се риба не једе уопште, а храна са уљем само суботом и недељом. Уочи самог празника (од 5. јануара увече па до Бадње вечери, сутрадан увече) постоји традиција да се не једе ништа све до појављивања прве звезде. Обичај је да се на сто изнесе вариво од сочива или кувани пиринач са сувим грожђем и другим сувим воћем.
Треба имати у виду да су сва ова правила у ствари строга манастирска правила. Лаици (пошто нису монаси) по правилу посте лакше, саветујући се по питању хране са својим духовником у зависности од својих животних услова. Традиционално, лаици не практикују сухоједење (или практикују само у дане строгог поста од 2 – 6. јануара), а рибу искључују из хране само средом и петком и у периоду од 2. до 6. јануара.
Три чињенице у вези са Божићним постом
Филип је, као и већина апостола, био родом из Галилеје, северне палестинске провинције. Управо је он, по Јеванђељу од Јована, привео Христу апостола Натанаила. Он је учествовао у храњењу пет хиљада људи хлебовима који су се умножили на заповест Господа. Христу је привео Јелине који су жељели да га виде. За време тајне вечере је хтео да види оца и добио је познати одговор од Христа: Толико сам времена са вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видео мене, видео је оца.
После Вазнесења господњег апостол Филип је проповедао у Галилеји, а затим у Грчкој, међу тамошњим Јеврејима. Када је за то је чуо јудејски првосвештеник дошао је у Грчку да би пресекао Филипов рад, али га је Филип разобличио у вези са поткупљивањем стражара који су чували гроб Господњи и са наређењем да морају лагати да су, кобајаги, тело Христово украли и сакрили његови ученици.
Апостол је странствовао и по другим земљама, проповедајући посвуда Јеванђеље и много страдајући. Филипа и његову сестру Маријамну, која је заједно са њим путовала, су гађали камењем, стављали у затвор, прогонили из насеља.
Апостол Филип је скончао свој живот у граду Јерапољу Фригијском, где је пред смрт умртвио огромну змију, којој су локални становници градили храм као божанству. Он је био распет на крсту заједно са апостолом Вартоломејем, који је, за разлику од Филипа, остао жив и стигао до Јерменије проповедајући Христа.