ДАНАС СЕ СЕЋАМО ТРОЈЕ СВЕТИХ МУЧЕНИКА: Страдали су за хришћанску веру, а ОВЕ речи ће вам донети спасење
Православна црква сећа се Светог мученика Карпа и Светих мученица Злате Мегленске и Босиљке Пасјанске.
Карп беше епископ Тијатирски, а Папила ђакон.
Родом беху из Пергама, где најзад и пострадаше за веру Христову од опаког намесника Валерија, а у време царовања Декијева. Веза их Валерије за коње и отера у Сард, где их баци на љуте муке, но ангел Божји јави им се, исцели их од рана и укрепи.
ДАНАС СЛАВИМО ТРИ СВЕТА МУЧЕНИКА: Ко год се данас нађе у тами ОВО мора да уради - СТИЖЕ СПАС са НЕБЕСА!
Ево зашто ћете се ЈУТРОМ РАДОВАТИ ако НОЋ проведете у ПЛАЧУ - сутра славимо СВЕТЕ МУЧЕНИКЕ Тараха, Прова и Андроника
На сутрашњи празник Бог ОПРАШТА, изговорите ОВЕ речи и окајте све своје грехе - Славимо светог Филипа и Теофана
Слуга Карпов Агатодор следоваше с великом жалошћу своме господару, док и њега не узеше на мучење.
По том их Валерије понова веза за коње и из Сарда довуче у Пергам.
Када Карпа светог везаше за дрво и толико шибаше, да му све тело у ране претворише и крв његова потоком земљу напоји, насмеја се св. Карп усред тих страшних мука.
Када га питаху, зашто се смеје, одговори св. мученик, да виде небеса отворена и Господа где седи на престолу, са херувимима и серафимима унаоколо.
Приликом мучења Папиле, овај св. мученик молитвом исцели једног човека, слепог у једно око. И многи видевши вероваше у Христа Господа.
Вргнути пред зверове мученици осташе неповређени.
Када их бацише у пећ огњену, то виде Агатоника, сестра Папилина, па и она ускочи у огањ. Но огањ их не опали.
Најзад их све мачем посекоше, 251. год. И тако после добрих подвига примише венац славе у царству Христовом.
Тропар (глас 4):
- Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Света великомученица Злата Мегленска је рођена у селу Слатини у Мегленској области, од сиромашних сеоских родитеља, који имаху још три кћери.
Света Злата беше кротка и побожна девојка, мудра мудрошћу Христовом и златна не само по имену него и по срцу богобојажљивом.
Када Злата једном изађе на воду, ухватише је неки бесрамници Турци и одвукоше у своју кућу. Када јој један од њих нуђаше да се потурчи и да му буде жена, неустрашиво одговори Злата:
- Ја у Христа верујем, и њега јединога знам као женика свога; њега се нећу одрећи никада, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на комаде секли.
Тада јој дођоше родитељи њени са сестрама. И рекоше јој родитељи:
- Кћери наша, смилуј се себи и нама, родитељима својим и сестрама, одреци се Христа привидно, да будеш срећна и ти и ми, а Христос је милостив, опростиће ти грех, учињен у нужди живота.
И плакаху горко родитељи бедни и сестре и рођаци.
Но, витешка душа свете Злате не даде се победити ђаволским замкама. Она одговори родитељима својим:
- Кад ме ви саветујете да се одрекнем Христа, истинитог Бога, нисте више родитељи моји, ни сестре моје; имам оца Господа Исуса Христа, и мајку Богородицу, и браћу и сестре – светитеље и светитељке.
Тада је Турци бацише у тамницу, где лежаше три месеца и извођаху је сваки дан и шибаху док крв њена не затопи земљу.
Најзад је обесише стрмоглав и подложише ватру, да би се од дима угушила.
Но Господ беше са Златом и даваше јој силу у страдању.
На послетку је обесише о дрво и исекоше сву на мале комаде.
И тако ова мужествена девица предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља 1796. године. Комаде њених моштију разнеше хришћани по својим домовима ради благослова.
Света Босиљка /Рајчић/ је у Пасјану живела у 18. веку, а њене мошти су биле похрањене у темељима цркве Преображења Господњег у Пасјану где је 26. октобра 2019. године владика Теодосије служио Свету архијерејску литургију поводом обретења моштију светитељке.
Босиљку је као 17-годишњу девојку запазио један Арнаут, те су је тројица отела од оца и брата и на силу одвели у арнаутску кућу.
Колебљива и, Арнаутима наклоњена, турска власт је отезала са истрагом и пресудом.
Једноставно, препуштали су времену да оконча то насилништво, верујући да ће девојка, због срама од света и родбине, помирити се са судбином. И арнаутске силеџије и турски угњетачи, међутим, нису рачунали на тврду веру ове младе православне Српкиње.
Босиљка је у сасвим страној и туђој, безбожничкој средини трпела силна искушења, увреде и насртаје, али је одлучно и непоколебљиво одбијала сва наваљивања и понижења, уздајући се у силу Божије милости и наду на спасење.
Морили су је жеђу и несаницом, непрестаним дивљачким и демонским насртајима, убеђивањима.
Са Господом у срцу и молитвом на уснама, млада Српкиња се снажила и одолевала свим искушењима.
Босиљка је остала непоколебљива убеђивањима поручивши:
- Ја своју веру имам. Не треба ми боља, јер је нема.
Разгњевљен, понижен и посустао, Арнаутин је одлучио да је погуби. Позвао је двојицу својих рођака, те су је, везану и изнемоглу, одвукли коњем уз реку Лапушницу и на пропланку, крај пута, довршили свој сатански чин: изболи су је ножевима.
А када су разјарени овим силним, пророчким речима, дивљачки почели да јој касапе и комадају тело, храбра Пасјанка је испустила своју племениту душу и преселила се у рајска насеља Господња.