ДАНАС СЛАВИМО СВЕТУ БРАЋУ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА: Предање налаже да ОВО никако не радите, а за ђаке и студенте ту је један ПОСЕБАН САВЕТ (ВИДЕО)
Српска православна црква и верници данас славе успомену празник Светог Ћирила и Методија, заслужних за ширење писмености међу словенским народима.
Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик.
По повратку у Грчку замонашио се, а мало после тога придружио му се и млађи брат Ћирило (Константин). Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповеднике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија.
Они су убедили прво Кагана, а затим и много народа превели у хришћанство. По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски.
На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире Христову веру, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче омладину.
Византијски мисионари отишли су и у Србију, која је хришћанство прихватила у другој половини IX века, око 867-874. године.
Србија је такође лежала на граници између Источног и Западног хришћанства, али је после периода неодлучности следила пример Бугарске а не Моравске, и дошла је под окриље Цариграда.
Обичаји
Како обичаји налажу, данас не би требало обављати кућне послове него све обавезе по кући оставити за други дан јер се на овај празник не пере, не шије, нити се раде било какви тежи послови.
И овде су уведене словенске богослужбене књиге, а развила се и словенско–византијска култура. Српска црква добила је делимичну самосталност под Светим Савом (1176-1235), највећим српским националним светитељем, који је 1219. године у Никеји посвећен за архиепископа Србије.
Године 1346. проглашена је Српска патријаршија коју је Цариградска црква признала 1375. године.
Ђаци и студенти
Један од обичаја тиче се и ђака и студената, па каже да ако се данас посвете учењу, биће вредни целе године односно и током наредне школске године.
На папин позив стигли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро 14. фебруара 869. године.
Методије се потом вратио у Моравију и наставио са ширењем вере међу Словенима све до упокојења 6. априла 885. године.
Његово дело наставили су његови ученици са Светим Климентом као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију (Охрид) и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија.
Називају се још и равноапостолним светитељима.
Извор: Србија Данас/Телеграф/М.А.