ДАНАС СЛАВИМО ДВОЈИЦУ ВЕЛИКИХ СВЕТАЦА: Један је умро за Христа, а други предводио српску државу и народ кроз тешка времена
Важан датум у црквеном календару СПЦ
Свети апостол Јаков је рођен у Галилеји, син је Алфејев и један од дванаест великих апостола. Он је рођени брат апостола и јеванђелиста Матеја. Сведок је речи и чудеса Исуса Христа. Био је и сведок Његовог страдања, Васкрсења и Вазнесења.
ЕКСТРЕМНО ТОПЛО, А ОНДА ШОК ОБРТ! Метеоролог најавио: Захлађење стиже у Србију, спремите се!
НАКОН ХЛАДНОГ ЈУТРА, СЛЕДИ НАГЛО ОТПОЉЕЊЕ: Дневна температура до 23 степена
ДАНАС ЧАК И НАЈВЕЋИ ГРЕШНИЦИ МОГУ ДОБИТИ ОПРОСТ: Славимо светитељке које су се покајањем винуле у царство небеско
Свети апостол Јаков Алфејев
Апостол Јаков је проповедао Јеванђеље Христово у Елевтеропољу и околним местима, потом и у Мисиру. Са великом силом преносио је благовест о једном Богу, рушећи идолопоклонство, изгонећи демоне из људи, лечећи сваку болест именом Исуса Христа. Његов труд и његова ревност крунисани су великим успехом.
Многи незнабожци поверовали су у Христа Господа, цркве се основале и уредиле, свештеници и епископи поставили. Пострада у Мисиру у граду Острацину где је осуђен на смрт каменовањем зато што није хтео да се одрекне Исуса. Слави се 9. октобра по старом календару односно 22. октобра по новом.
Свети Стефан деспот Српски (Слепи)
Стефан Бранковић (око 1425. — 9. октобар 1476.) син деспота Ђурђа и Јерине Бранковић. Ђурађ даде своју кћерку Мару за жену султану Мурату ИИ, као жртву за спас народа и отаџбине. Касније је Мурат II узео Марину браћу Стефана и Гргура за таоце и ослепио их. Деспотску власт над Србијом примио је 1458. године, по упокојењу најмлађег брата Лазара, деспота. Стефан Слепи је владао заједно са својом снахом. Ступио је одмах у дипломатске односе са угарским двором, тражећи помоћ.
После споразума са Угарима, први је дошао са својих 8.000 војника Михаило Силађи и распоредио се дуж Дунава, настојећи да спречи могући прелаз Турака преко реке. Међутим, у таквим околностима Српска деспотовина је почела практично да се предаје, препуштајући своје земље туђинима да је бране. Личност деспота Стефана је почела да пада у заборав.
Босански краљ Стефан Томаш је на сабору у Требињу понудио решење око Смедерева. Понудио је да се ћерком умрлог деспота Лазара, Јелачом ожени његов син Стефан Томашевић, планирајући да тако у мираз добије и остатке деспотовине. Угарски краљ се сагласио са овом одлуком, не питајући српског деспоита Стефана.
1. априла 1459. обављено је венчање Стефана Томашевића и Јелаче, па је тако у мираз босански краљ добио и Српску деспотовину. Деспот Стефан је збачен са трона 8. априла 1459, а затим је напустио Србију. Збачени деспот Стефан Бранковић потом одлази у Будим, па затим код сестре, грофице Катарине Цељске, а затим у Дубровник. Одатле је отишао у посету Скендер-бега у Албанију, где се 1460. оженио Ангелином, ћерком Скендербега. Из тог брака му се родио син Ђорђе и још двоје млађе деце (Јован и Марија).
Пред крај живота борави у Венецији, да би се на сам крај живота нашао у оронулом замку крај Удина, који је носио назив Београд, а био је познат и под именом Фриули. Често болестан, проводио је дане у беди, и молећи за помоћ. Писао је писма господарима по Италији.
Све до смрти је живео од милостиње коју су му слали Млечани, Дубровчани и Папа. Умро је 9. октобра 1476. у истом замку. Његове нетрулежне и чудотворне мошти Турцу су сасекли и запалили заједно са манастиром Крушедолом 1716. године.
Остатак моштију му почива у обновљеном манастиру Крушедолу на Фрушкој гори, задужбини његовог сина Ђорђа Бранковића, у монаштву названог Максим.