Данас славимо Лазареву суботу: Широм Србије се припрема Врбица, а ово су најважнији обичаји - верницима се нарочито саветује једна ствар

Верници Српске православне цркве данас обележавају Лазареву суботу, празник установљен у знак сећања на чудо које је, према предању, учинио Исус Христ. Верује се да је тог дана васкрсао свог пријатеља Лазара из Витаније, четири дана након његове смрти, позвавши га речима: ''Устани, Лазаре''. Овај празник, познат и као Врбица, прати низ обичаја који су дубоко укорењени у народној традицији.

Лазарева субота увек се обележава уочи празника Цвети. Име носи по Лазару из Витаније, ког православни верници називају и Четвородневни, јер је, према веровању, васкрсао четвртог дана по смрти. У част тог догађаја, кроз векове су се развили бројни обичаји који се и данас практикују.

Један од најпознатијих обичаја јесте ношење гранчица врбе око струка, како код деце, тако и код одраслих, што симболизује Христов долазак у Јерусалим. Такође, рано ујутру бере се цвеће које се не уноси одмах у кућу, већ остаје у дворишту у води све до Цвети, јер се верује да би у супротном могло донети несрећу у наредном периоду.

Посебну радост овај дан доноси најмлађима. Деца се свечано облаче, око врата им се стављају звончићи, а на главу венчићи од цвећа и врбових гранчица. Одлазак у цркву део је традиције, а гранчице које се тамо освештају чувају се у дому, најчешће уз икону заштитника породице.

У неким крајевима Србије и даље се негује обичај јутарњег умивања на реци. Након тога, узима се камен који се симболично баца што даље, уз изговарање жеље да змије остану далеко од куће и породице.

Када је реч о правилима понашања, Лазарева субота пада у време Ускршњег поста, па се верницима саветује уздржаност. Није прикладно веселити се и певати, већ дан провести у молитви и миру. Такође, препоручује се посна исхрана, чак и за оне који иначе не посте, као знак поштовања према овом значајном празнику.