Данас славимо најстаријег српског свеца, Светог мученика Јована Владимира: Овај обичај никако не сме да се пропусти

Свети мученик Јован Владимир потицао је из рода кнежева из Захумља. Његов деда био је Хвалимир, а отац Петрислав. Владарску дужност преузео је око 1000. године, када је постао владар Дукље - тада најистакнутије српске кнежевине. На челу државе остао је до 1016. године.

Савез са Византијом и заточеништво

Његова владавина одвијала се у бурним временима, током рата између Византије и Самуиловог царства. Иако савезник Византије, Јован Владимир није успео да одбрани Дукљу - Самуило је заузео кнежевину 1009/1010. године и утамничио га у Преспи, на југозападу данашње Македоније.

Љубав, брак и повратак на престо

Како сведочи "Љетопис Попа Дукљанина", Самуилова ћерка Теодора Косара заволела је заробљеног кнеза и замолила оца да је уда за њега. Самуило је пристао и, по женидби, вратио Јована Владимира на престо, дајући му и северни део Драча да њиме влада као вазал.

Праведан и миран владар

Јован Владимир био је познат као дубоко побожан, праведан и саосећајан. Избегавао је сукобе и успео да очува мир, чак и у време када је Самуилово царство падало. Самуило је преминуо 1014, а власт преузео његов син Радомир, ког је убрзо убио рођак Владислав и постао владар 1015. године.

Мученичка смрт и светитељска слава

Године 1016, Јован Владимир је подмукло убијен по наређењу Јована Владислава. Обезглављен је испред цркве у Преспи. Његове мошти су након пар година пренесене у Дукљу, потом око 1215. у Драч, где су остале до 1381. године.

Мошти и крст као светиње

Мошти су касније чуване у манастиру код Елбасана, а од 1995. године налазе се у Саборној цркви у Тирани, седишту Албанске православне цркве. Верници и данас ходочасте до његових светих моштију, нарочито на дан његовог празника. Посебно се части и крст који је држао у руци у тренутку погубљења - вековима се чува у породици Андровић из Вељих Микулића код Бара и износи се на планину Румију сваке Тројице.

Иконографија и култ светитеља

На иконама, Јован Владимир се приказује као краљ у пуном владарском руху, са круном на глави, одсеченом главом у левој и крстом у десној руци. Непосредно након смрти проглашен је за свеца и мученика. Сматра се првим српским светитељем.

Светац који уједињује

Занимљиво је да се овом свецу моле и Албанци, јер се верује да помаже свима. Називају га „словенским и албанским штитом”, јер је пореклом из словенског, српског народа, али је поштован и међу Албанцима, који га сматрају својим светитељем.

Обичај који тек следи за Тројицу

Обичај који се никако не сме прекршити везан је за ношење и изношење крста Светог Јована Владимира на Тројичин дан, тј. на Силазак Светог Духа на апостоле (педесети дан по Васкрсу). Тај крст се, према предању, налази у породици Андровић из села Вељи Микулићи код Бара и само се тог дана сме изнети пред литијом и понети на врх планине Румије.

Шта обичај подразумева:

Крст се носи у литији, и то пешке, до врха Румије (1593 м надморске висине).

Верници из различитих конфесија учествују: православци, католици и муслимани.

Верује се да крст доноси благодат, штити народ и учвршћује мир међу људима.

Не сме се пропустити - изношење крста симболизује веру, честитост и поштовање светитеља, а ко се оглуши о обичај, сматра се да ће "одсећи благослов".

Зато се у народу каже да ни под тачком разно не сме да се прекине та традиција.

Србија Данас