Данас славимо Преподобног Висариона и Илариона Новог: Верује се да ако изговорите ову беседу, имаћете среће у животу

Преподобни Висарион је рођен и васпитан у Мисиру. Рано се одао духовном животу и "не укаља духовну одежду у коју се обуче крштењем светим“. Посетио је светог Герасима на Јордану, и слушао је светог Исидора Пелусиота.

Тело своје побеђивао је великим постом и бдењем, но свој подвиг скривао је по могућству од људи.

Једанпут је четрдесет дана стајао на молитви не једући и не спавајући. Једну хаљину носио је и лети и зими. Имао је велики дар чудотворства.

Сталног места пребивања није имао, него је до дубоке старости живео по горама и дубравама. Исцељивао је болесне и чинио многа друга чудеса на корист људи а на славу Бога. Упокојио се мирно 466. године.

Народно веровање каже, ако изговорите беседу, имаћете среће у животу.

Беседа на данашњи дан говори о чувању срца:

Јер у њега улази и из њега излази живот, који је од живога Бога.Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот. У срцу је воља, у срцу је љубав, у срцу је ум. Од доброг срца излази: мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање. Као што змија чува главу, тако и ти, сине, чувај срце своје. Сврх свега што се чува чувај, сине, срце своје! 

Иларион Нови је био игуман Далматске обитељи у Цариграду. Био је ученик Григорија Декаполита и подражатељ живота Илариона Великога, чије је и име узео.

Моћан у молитви, истрајан и храбар у страдању. А страдао је много за иконе у време злих иконоборачких царева, Лава Јерменина и других.

Потом цара Лава исекоше мачевима његови сопствени војници у оној истој цркви и на оном истом месту где се он прво наруга светим иконама и одакле прву икону уклони. 

Тада Иларион свети би пуштен из тамнице. Но замало. Поново је био мучен и држан у тамници све до правоверне царице Теодоре. Видовит и прозорљив: видео ангеле Божје где односе на небо душу светог Теодора Студита.

Угодивши Богу, упокојио се у царству небеском 845. године у својој седамдесетој години.