Данас славимо свете мученике Трофима, Саватија и Доримедонта: Уколико осећате бол или тугу, обавезно урадите ову ствар

Данашњи дан није посвећен само страдању ранохришћанских мученика, већ и свима онима који због својих уверења страдају јер обијају да их се одрекну.

Иако су били различитог порекла Трофима, Саватија и Доримедонта је повезивала вера у Исуса Христа због чека су, на концу, и настрадали.

Хришћанска легенда каже да су Трофим и Саватије утамничени за време празника уприличеног у част бога Аполона јер су их пагани видели како се моле своме Господу.

Управник области пред кога су изведени одлучио је да им суди одвојено.

Прво је пред обласног господара изведен Трофим који је одбио да се одрекне Бога и упорно се изјашњавао као хришћанин. У свом бесу господар је наредио да се овај обори на земљу и шиба све док се земља не натопи крвљу.

Након тога су га везали за дрво где су му кидали месо све до костију. Упркос мукама Трофим је и даље смело подносио мучење. Управо је у тамници упознао Доримедонта.

Доримедонт је био римски сенатор који је у потаји био хришћанин, али је своју праву веру скривао од јавности како би сачувао свој положај и углед. А углед и положај је користио да помаже својој браћи у вери.

Ипак, господар области га је открио те је овај завршио у тамници заједно са Трофимом.

И Доримедонт је поднео жестоко мучење. Пекли су му ребра, одрали лице, избили зубе и терали да хода по жару.

Расуђивање на данашњи дан каже да треба учинити неко добро дело:

И мртви осећају и знају добра дела, која им се чине. У то хришћанин не треба да има никакве сумње. Добро дело као електрична струја шири се по целом небеском свету.

Мучитељ је, у мањку идеја како да промени мишљење двојици хришћана, наредио да се ова двојица баце изгладнелим зверима у арени.

Све животиње редом, медвед, рис и лав су одбиле да нападну двојицу мученика.

Немоћан, мучитељ је наредио да се свецима одсеку главе и тако је њиховим мукама коначно дошао крај. Народ верује да душе ових мученика и сада царују на небесима и моле се Богу за све несрећне и мучене људе широм света да пронађу свој мир и спасење.

Зато чак и несрећни хришћани данас треба да се радују, јер у свом болу нису сами.

Након свега овога на ред је дошао и Саватије који се пред господарем, такође, изјаснио као хришћанин. Наређење је због тога било да се окачи на дрво и струже гвозденим ноктима док му цело тело не буде покидано.

Саватије ово мучење није преживео. После његове смрти и када више није знао како да сломи Трофима, господар је овог светитеља са ногама у гвозденим чизмама са ексерима у којима је морао да хода, послао код Дионисија, мучитеља познатог по томе што је сламао свакога. Овај је наредио да буде обешен на дрво и да на му се на отворене ране сипа сирће и со и да се после тога пали свећама. Када ни ово није помогло, бачен је у тамницу.

Обичаји и веровања

Верници би, према мишљењу цркве, на овај дан, знајући за тортуру кроз коју су прошла ова три мученика, требало да се радују патњама кроз које су прошли и из њих изашли јачи - са вером у Бога. Иако звучи застрашујуће радовати се нечијој патњи, они који схвате право значење овог захтева, према хришћанској вери, живеће у срећи и блаженству.