Данас славимо Светог мученика Агатоника: У хришћанску веру успешно превео цео један град - ево шта данас треба радити
Српска православна црква и верници славе данас Светог мученика Агатоника и Светог свештеномученика Горазда Чешког
Свети Агатоник био је никомидијски грађанин и хришћанин по вери. Са великим усрђем одвраћао је Јелине од идолопоклонства и поучавао их вери истинитој. По наређењу цара Максимијана намесник царски гонио је хришћане. При том гоњењу ухватили су светог Зотика у Карпину, распели су на крст његове ученике, а Зотика довели у Никомидију, где су ухватили и везали још и светог Агатоника, али и Принкипса, Теопрепија (Боголепа), Акиндина, Северијана, Зенона и друге многе.
Чврсто везане све су повели у Византију, али су успут помрли од рана и изнемоглости свети Зотик, Теопрепије и Акиндин. Близу Халкидона убили су светог Северијана, а Агатоник је са осталима био преведен у Тракију, у место Силимврију, где су после мучења пред самим царем били мачем посечени и прешли су у живот вечни и у радост Господа свога.
Из његовог живота је до данас и сачувана прича о томе да је у хришћанску веру успешно превео цео један град – Желино у данашњој Македонији, преноси Блиц Жена.
Дан Светог Агатоника пада у доба Међудневице, како народ назива време између Мале и Велике Госпојине, пише Блиц Жена. Од давнина се у овом периоду по целој Србији одржавају вашари и народни сабори, па се они традиционално организују и на данашњи дан.
Народ каже да данас "ваља" трговати, па се и по вашарима окупи велики број купаца и продаваца са разном робом. Верује се да је ово време за сусрете и обнову пријатељства како би сви у миру и благостању ушли у зиму.
Тропар (глас 4):
Мученици твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од тебе Бога нашега, јер имајући помоћ твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: њиховим молитвама спаси душе наше.
Свети свештеномученик Горазд, епископ чешки
Рођен 26. маја 1879. године. После завршеног Богословског факултета у Оломоуцу 1902. године рукоположен у римокатоличкој цркви у чин презвитера. У једном јаком покрету повратка Чеха у православље, Маћеј Павлик се обраћа Светом архијерејском синоду Српске православне цркве с молбом да га прими под своју јурисдикцију. Он је ово учинио због тога што је до распада Аустроуграске 1918. г. духовно старање о православнима у Чешкој водио епископ задарски.
Замонашен је у манастиру Крушедолу 21. септембра 1921. године и добио име Горазд. Патријарх Димитрије га је рукоположио у чин епископа 25. септембра исте године. Био је веома активан на организовању своје епархије. Епископ Горазд је 28. октобра 1938. године упутио свим поглаварима православних цркава, једну посланицу и позвао целу светску јавност у помоћ.
Немци су га тада добро запамтили. Чешки родољуби-падобранци, су долетели из Енглеске и извршили атентат на Рајнхарда Хјадриха у Прагу, нашли су склониште у крипти православног катедралног храма светих Ћирила и Методија у Прагу. Гестапо је сазнао улогу епископа Горазда, кога су ухапсили са сарадницима.
После великих мучења осуђен је на стрељање 3. септембра, а 4. септембра 1942. године стрељали су га Немци у прашком предграђу Кобилиси, а потом спалили у прашком крематоријуму. Тог дана Немци су забранили рад Православне цркве у Чехословачкој, а њену имовину су конфисковали.