„ДАО БИХ РУКУ У ВАТРУ" НИЈЕ САМО ФРАЗА: Некада су судови на овај начин доносили и пресуде
До почетка XIX века овај обичај постојао је и у нашим крајевима.
Велики је број изрека, идиома и узречица које само наш народ разуме и користи. Оне се тешку могу превести на друге језике, а да имају идентична значења и да их они који не говори српски разумеју баш као и ми.

Почели Великогоспојински дани: Новобечејци најбољи у кувању рибље чорбе, а вечерас Целтси, Неле и Атомско склониште (ФОТО)

ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ХРИШЋАНСКИХ ПРАЗНИКА! Нема кућних послова, данас берите ове биљке за здравље укућана - ВАЉА СЕ!

НЕСТВАРНА СЦЕНА: Погледајте како гром удара у Голубачку тврђаву (ВИДЕО)
Неке од њих од давних дана постоје у нашем окружењу и често нисмо ни свесни да их корисимо свакодневно нити размишљамо о њиховом настанку, ни зашто се баш употребаљавају у одређеним ситуацијама.
Верујемо да је већина вас, када верује у некога, у његова добра дела рекао да би „стравио руку у ватру“ за ту особу. То значи да просто можемо да гарантујемо за некога.
Наиме, у средњем веку, постојао је тзв. божји суд који је управо на овај начин често утврђивао нечију кривицу или невиност. Сматрано је да ће нека виша сила (или сам Бог) пресудити да ли је неко крив или није.
Онај који је био осумњичен за нешто морао је да из узавреле воде голим рукама извади комад усијаног гвожђа. Уколико би се том приликом опржио, сматрао се кривим, а ако остане неповређен невиним.
Према томе се онда доносила и судска пресуда.
До почетка XIX века овај обичај постојао је и у нашим крајевима.