ДИГЛИ СЕ НА УЗБУНУ! Хоће да нам ОТМУ ГУСЛЕ, ударају и на НОШЊУ? Србија ИМА СПРЕМАН ОДГОВОР
Словенци су нам украли ајвар, Чеси шљивовицу, а изгледа да ће нам украсти и гусле.
Наиме, након што је Унеско певање уз гусле уврстио на репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа кад део културне баштине Србије, дигле су се на узбуну Албанија, Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина - конкурс је и даље отворен - које такође намеравају да се и они по овом основу кандидују а траже и да се постигне консензус о томе да ли овај инструмент припада византијској или арапској култури.
Сад још само да се јаве Ирак, Иран Сирија, Емирати... неће ваљда и Турци, они се у гусларским песмама нешто и нису прославили – па да се ова најновија балканска ујдурма тотално интернационализује.
Истовремено, црногорско Министарство културе је замерило што је гуслар приликом отварања Културног центра Србије у Пекингу био обучен у црногорску народну ношњу, чиме је Србија, како тврди Министарство, "посегнула у конкретно културно наслеђе Црне Горе".
Србија је одговорила како је наш "пекиншки гуслар" био одевен у ношњу “коју су носили и носе Срби у Црној Гори и Херцеговини и то је чињеница коју ниједна нова идентитетска конструкција не може да измени. Део српског наслеђа, и то веома изразит, потицао је и потиче из Црне Горе и Србија овом приликом није узела ништа туђе”.
Кад се све сабере и одузме, довољно за трећи балкански рат, па ком опанци ком обојци (чији ли су они, да је знати), а ком гусле.
А у суштини, кад се разгрне магла од балканских задевица, омраза, суревњивости и нарцизма малих разлика и ствар постави хладно бирократски, види се да Србија није никоме ништа отела, али се једном, неким случајем, јесте прва сетила и да не брани да се по том основу прикључе. Упис на листу Унеска не значи, каже Љубинко Драгојловић, члан Гусларског друштва "Вук Караџић", да су Срби измислили гусле и гуслање и да ће од сада наплаћивати ауторска права сваком ко превуче гудалом преко разапете коњске длаке.
Заштићена је легитимно, и са пуним правом, етномузиколошка баштина српског народа, али она не подразумева гусле као инструмент – лепо стоји нематеријална баштина - а гусле су конкретна ствар - него, пре свега оно што уз њих иде, а то је вековна културна традиција коју, пре свега, чине епске песме као део усмене народне књижевности. Певање уз гусле, како напомиње етномузиколог др Данка Лајић Михајловић, облик историјског памћења, начин формирања и изражавања нашег културног идентитета.
Или како је објаснио наш амбасадор при Унеску др Дарко Танасковић, "гусле и гуслање нису заштићени бренд алкохолног пића где би био кажњен неко ко за тим брендом посегне", па сходно томе и друге земље имају право да се прикључе овој номинацији, појединачно или колективно.
Наравно, да је својатање гусала и гуслања део шире приче и потребе појединих народа да свој идентитет потврде и на тај начин, па ће свако од њих наћи аргументе да докаже како управо они имају ауторско право над гуслама. На инструмент вероватно нико нема тапију и кад бисмо се враћали у прошлост трагајући ко је први на Балкану гусле метнуо у крило, дошли бисмо до седмог века и византијског цара Ираклија, а чачкајући још дубље у прошлост и до старе Грчке и Кине.
Међутим, кад се мери оно што је и како уз гусле појано, онда је ствар на страни Србије, тачније српског народа коме су гусларске песме кроз његову тегобну историју постале значајан део идентитета. Оне су неодвојив део српског националног бића, само што се то биће у међувремену мало поцепало па се узрок актуелних "гусларских трзавица" може тражити и наћи у тој чињеници.
Патријарх Павле испричао причу о Српкињи са Космета и открио како бисмо ЗАУВЕК РЕШИЛИ ПИТАЊЕ КОСОВА
Ако ништа друго, бар Црна Гора по том основу не би требало да има проблем и дилеме, али тренд нове црногорске државотворности која се гради на отклону од српства произвео је и овај сукоб.
БОНУС ВИДЕО: Српски војници приказали нову опрему