ПОЗНАТ ДАТУМ И МЕСТО САХРАНЕ ЧИКА ЂОРЂА: Држава му испунила две последње жеље
Ђорђе Михаиловић припада трећој денерацији чувара српског гробља.
Грчке власти дозволиле су да буде испуњена последња овоземаљска жеља Ђорђа Михаиловића, најпознатијег чувара Зејтилника, српског војног гробља у Солуну. Деда Ђорђе, како су га сви звали, почиваће, по својој жељи, у крипти поред оца Ђуре и деде Саве, управо на гробљу које су и они и он деценијама чували.
"КАД ЈА ПОЂЕМ И ОНА ЋЕ СА МНОМ" Деда Ђорђе без овог симбола СРПСТВА никад из куће није излазио! (ВИДЕО)
"ЈА СТЕЖЕМ СРЦЕ, ПА ПЛАЧЕМ САМО КАД НИКОГ НЕМА": Ево како је говорио деда Ђорђе о најболнијем дану на "Зејтинлинку"
ТУГА: ПРЕМИНУО ЂОРЂЕ МИХАИЛОВИЋ! Чувар Зејтинлика напустио нас у 96. години
Другу жељу испуниће му породица - биће сахрањен са шајкачом, коју је увек с поносом носио. Трошкове сахране чувара Зејтинлика, који је преминуо у 96.години, сносиће држава Србија, односно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, потврђено је у овом Владином ресору.
Ђорђе Михаиловић биће сахрањен 6. јула, а тачна сатница знаће се данас. Сахрана ће се обавити уз војне почасти и у присуству делегација обе земље, а како се сазнаје, у току су завршни разговори и усаглашавање министарстава војних Србије и Грчке око тога чија ће гарда испратити деда Ђорђа и испалити почасни плотун.
Дозволу за покоп на Зејтилнику дао је и српски Завод за заштиту споменика културе.
Ђорђе Михаиловић припада трећој денерацији чувара српског гробља, а вечно почивалиште његових предака налази се у првим редовима, између стазе која одваја маузолеј и гробље погинулих бораца.
Пуних шест деценија он је чувао више од 7.000 гробова српских војника изгинулих на Солунском фронту. Од оца Ђуре преузео је заставу и завет: "Док држиш заставу, држи и она тебе."
Први чувар био је његов деда Сава, солунски добровољац из Грбља, код Боке Которске. Хумке страдалих сабораца и сународника чувао је све до своје смрти, 1928. године, исте оне када се Ђорђе родио (1. маја).
Саву је наследио син Ђуро, Ђорђев отац, који је успео да сачува гробнице током Другог светског рата од скрнављења и нацистичке пљачке. Умро је 1961. године и сахарањен је уз оца, на Зејтилнику. Дужност чувара гробља припала је затим Ђорђу и он је тај посао приљежно, пуног срца, обављао све до прошле године, када, због нарушеног здравља, није више могао да се спусти до гробница. Пре тога је деценијама сачекивао потомке некадашњих страдалника из Првог светског рата и водио их до хумки њихових предака.
У позним годинама имао је само две жеље - да добије српски пасош и да буде сахрањен крај оца и деде. Прва жеља испунила му се 2020. године, када је добио наше држављанство и пасош. Другу ће му држава испунити сада.
Последње три године здравље му се погоршавало, а од лане је Зејтилник гледао само са прозора своје куће, на узбрдици изнад њега. Чак и када је већ било извесно да одлази, по речима супруге Светлане, није хтео у болницу. Остао је на вечној "мртвој стражи", да чува сећање на српску голготу.