Догодило се чудо - Српкиња је једина преживела пад авиона с 10.000 метара: Снег и шумар је спасили сигурне смрти

Весна Вуловић, стјуардеса Југословенске авио-компаније, постала је позната широм света након што је 26. јануара 1972. године преживела спектакуларан пад авиона Доуглас ДЦ-9 у Чехословачкој. Авион је експлодирао у ваздуху, а свих 27 путника и чланова посаде је погинуло, осим Вуловић, која је чудом преживела.

Према истраживањима, Весна је била заробљена у репу авиона међу колицима с храном док је авион падао. Реп је пао у шумовит и снегом прекривен део планине, што је ублажило удар и помогло јој да преживи. Њен живот је спасио Бруно Хонке, шумар који је чуо њене крике док су делови авиона падали око ње.

"Доктори су ме поново саставили"

По доласку у болницу, Весна је пала у кому и остала у том стању десет дана. Следиле су озбиљне повреде, укључујући фрактуре лобање, два сломљена пршљена, сломљену карлицу, неколико ребара и обе ноге. Иако су лекари имали мало наде за њен опоравак, она је показала невероватну снагу и успешно се опоравила.

"Била сам сломљена, а доктори су ме поново саставили. Нико никада није очекивао да ћу овако дуго живети", рекла је за New York Тимес 2008. године.

Весна Вуловић је ушла у Гинисову књигу рекорда 1985. године као особа која је преживела највећи пад са висине без падобрана. Иако је била привремено парализована од струка наниже, током времена је скоро потпуно повратила мобилност и поново се вратила на посао стјуардесе.

Преживела пад из авиона и постала симбол борбе против национализма

Њена спектакуларна прича о преживљавању донела јој је статус славне личности, а њен утицај није био само на пољу личне борбе. Постала је позната и по политичкој ангажованости, посебно у борби против национализма. Године 1990. је отпуштена из Југословенске авио-компаније због учешћа у протестима против тадашњег режима, али је избегла хапшење. 

"Ја сам као мачка, имала сам девет живота. Али ако националистичке снаге у овој земљи превладају, срце ће ми прснути", рекла је за New York Тимес.

Током година је наставила да се бори против национализма и екстремних политичких снага у земљи. Преминула је 2016. године у 67. години, али је оставила неизбрисив траг у историји.

Њена прича о преживљавању и борби постала је симбол наде и снаге у превазилажењу животних препрека.