ГРАЂАНИ, ОПРЕЗ: Пацијенти ОПСЕЛИ ДОМОВЕ ЗДРАВЉА широм Србије, општи је хаос! Доктор открио о чему је реч - нису вируси!
Малаксалост, главобоља, безвољност, ово су три сигурна знака да вас мучи такозвани пролећни умор који се јавља скоро код свих метеоропата.
Временске прилике и осцилације, топло-хладно утичу на кардиоваскуларни систем, али и на расположење код појединих људи, те стручњаци саветују да се више крећете, здравије храните и водите рачуна о томе да више спавате.
Др Александар Стојановић, директор ДЗ Палилула изјавио је да има пацијената који се све чешће јављају због малаксалости.
ПОРАЗБИЈАО ЈЕ ЦЕО ХРАМ, ПА ПОСТАО СВЕТАЦ: Данас је Свети Мученик Евпсихије! (ВИДЕО)
"МАШАН ЈЕ УЗЕО ЗАКОН У СВОЈЕ РУКЕ!" Мајка Јелена о породичној драми и отетом детету!
ПРОЛЕЋЕ ПОЛАКО СТИЖЕ: Данас претежно сунчано - ево кад стижу пљускови! (ФОТО)
Др Стојановић: Долазе нам малаксали, исцрпљени, анемични
- Повећан је број људи који долазе у дом здравља са разним тегобама и општи је хаос. Јавља се неки умор, исцрпљеност, анемични су. Да ли је у питању слабо кретање или нешто друго, не знам, дефинитивно није вирус, али јесте нека инфекција која је актуелна за ово доба године. Такође може бити и пост ковид синдром, алергије још нису почеле, али долази кијавица, нема температуре код неких, али је замор присутан - објашњава др Стојановић.
Из Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" наводе да се дневна рутина састоји из правилне исхране, физичке активности, довољног уноса воде и квалитетног сна, те да има важну улогу у спречавању појаве пролећног умора.
Током прелазног периода, између зиме и пролећа, када постаје све топлије, многи људи се жале на умор и недостатак енергије. Нашем телу је потребно одређено време да се прилагоди промени климе и управо у том периоду прилагођавања, најизраженији су симптоми такозваног пролећног умора. У Саветовалишту за исхрану Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" кажу да, да бисмо спречили пролећни умор, морамо почети са здравом дневном рутином.
- Током зиме смањена нам је физичка активност тако да је један од корака у савладавању пролећног умора – шетња. Умереном физичком активношћу, шетњом или лаганим вежбама, повећаћемо снабдевање тела кисеоником, и самим тим, имаћемо више енергије. Поред физичке активности, одмора у току дана и довољног сна, помоћ у борби против пролећног умора нам пружа и исхрана. Да бисмо обезбедили нашем телу енергију, исхрана мора да буде разноврсна и богата хранљивим материјама - наводе у Саветовалишту.
Лаганија храна
Пре свега, како кажу, морамо заменити јаку, масну, зачињену храну, која је уобичајена у зимском периоду, храном која је богата витаминима и дијетним влакнима.
- У исхрани треба да буде заступљено сезонско и језграсто воће, затим поврће, као што су махунарке, зелена салата, спанаћ, зеље, блитва, млад лук и ротквице. Масне врсте меса треба заменити пилетином или ћуретином и рибом. Треба уносити што више воде, ограничити унос кофеина и избацити из исхране прерађену храну - кажу у Саветовалишту и додају да дневна рутина која се састоји из правилне исхране, физичке активности, довољног уноса воде и квалитетног сна има важну улогу у спречавању појаве пролећног умора.
Исхрана и то медитеранска
Како наводе из "Батута" данас је познато да је медитеранска исхрана повезана, пре свега, са смањеним ризиком оболевања и умирања од кардиоваскуларних болести. Поред тога, овај вид исхране повезан је са смањеним ризиком оболевања од метаболичког синдрома, дијабетеса тип 2, болести масне јетре, појединих малигних болести, депресије и анксиозности, одржавањем здраве телесне тежине, побољшаном когнитивном функцијом и превенцијом деменције, као и повећаним квалитетом и дужином живота.
- Када говоримо о медитеранској исхрани треба имати у виду да се ради о избалансираном начину исхране, а не о врсти дијете. Медитеранска исхрана се пре свега базира на уносу хране биљног порекла и здравих масти. Карактеришу је намирнице као што су поврће (маслине, парадајз, паприка, лук, броколи итд), воће (кајсија, бресква, малина, јагода итд), махунарке (пасуљ, сочиво, грашак), орашасти плодови (орах, лешник, бадем), интегралне житарице, рибе попут скуше, сардине, лососа, зачинског биља (першун, босиљак, рузмарин), екстрадевичанско маслиново уље које садржи мононезасићене масне киселине - кажу у "Батуту".
Млечни производи
Млечни производи, живинско месо и јаја су такође део медитеранске исхране, али у умереним количинама. Црвено месо и слаткиши се једу у малим количинама. Иако се вино традиционално конзумира у медитеранској исхрани, треба га пити у умереним количинама јер поред смањења ризика од срчаних болести, алкохол носи са собом друге здравствене ризике. У току дана треба пити што више воде.
- Уносом здравих мононезасићених (из орашастих плодова и маслиновог уља) и полинезасићених масти (омега-3 масне киселине из рибе), као и хране богате влакнима, витаминима, минералима и антиоксидативним једињењима (из житарица од целог зрна и њихових производа, воћа, поврћа) а ограниченим уносом засићених масти (присутне у пуномасном млеку и сиревима, путеру, масном месу) и рафинисаних шећера, остварују се повољни ефекти на здравље. Здравствене користи произилазе из комбинације различитих нутријената коју медитеранска исхрана обезбеђује а не појединачних нутријената, те је стога важно усвојити овај начин исхране у целини - поручују из "Батута".