Дозволу за обављање тестирања добило 27 приватних лабораторија у Србији: Познато и колико коштају испитивања!

Фото: Профимедиа / Извор: Профимедиа

У једној од највећих београдских приватних медицинских установа, серолошки тест кошта 3.900 динара.

Приватне лабораторије од понедељка могу да раде серолошке тестове на вирус САРС-КОВ-2, али је у појединим клиникама ова анализа и до четири пута скупља него у државним лабораторијама.

Врућине су натерале људе у Србији да ПОТРАЖЕ РАСХЛАЂЕЊЕ НА КУПАЛИШТИМА: Имајте у виду да нису сва места БЕЗБЕДНА

Врућине су натерале људе у Србији да ПОТРАЖЕ РАСХЛАЂЕЊЕ НА КУПАЛИШТИМА: Имајте у виду да нису сва места БЕЗБЕДНА

УПОЗОРАВА НА ОПАСНОСТ! КОРОНА АПЛИКАЦИЈА УСКОРО У СРБИЈИ: Неће бити обавезна, а овако ће функционисати

"НАЈТЕЖЕ МИ ЈЕ ПАЛО, КАДА ЈЕ МАЈЦИ УМРО СИН" Докторка Даница Тиодоровић о паклу прве линије фронта!

У Министарству здравља, дозволу за серолошка испитивања на ковид добило је 27 приватних лабораторија у Србији.

Када је државним лабораторијама, заправо у свим ковид-амбулантама и заводима за јавно здравље, од 1. јула омогућена ова врста тестирања на лични захтев, прописана је и јединствена цена од 1.200 динара. Серолошко тестирање било је скупље једино у Институту за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), који анализу на антитела САРС-КОВ-2 наплаћује 3.000 динара, и то оправдава чињеницом да примењује нешто другачије тестове него остале државне лабораторије. Приватници, међутим, самостално одређују цену серолошког теста, па је "разрезао" ко је колико хтео, а разлика је тек у неколико стотина динара.

У једној од највећих београдских приватних медицинских установа, серолошки тест кошта 3.900 динара. То што је цена више него троструко већа него у државним лабораторијама објашњавају тиме да раде "антигенско тестирање".

У другој, такође великој београдској приватној клиници, серолошки тест још је скупљи - 4.500 динара. Они раде тест на оба антигена и на Igg, која показују да ли је особа била у контакту са вирусом и има имунитет, и Игм антитела, чије присуство у крви указује на активну инфекцију.

За разлику од ПЦР тестова који се једино сматрају валидним у детекцији вируса САРС-КОВ-2 и индиковани су код особа са клиничком сликом болести, серолошко тестирање је више у домену - радозналости. Наравно, осим када се ради за потребе студија током којих се прикупљају сазнања о још недовољно познатом вирусу корона.

лабораторија / Извор: Профимедиа/илустрација

Јер, ако се серолошким тестом траже Игм антитела као доказ акутне инфекције, чак и када се нађу, мора накнадно да се ради и ПЦР тест. А, ако се траже Igg тела, као доказ да је ковид 19 прележан и да је та особа стекла имунитет на ову заразу, опет се не добија "јасна" слика - научници још нису објаснили ни зашто неки пацијенти после прележаног ковида немају антитела, нити колико су и до када заштићени они који их имају у крви.

На првих 1.000 тестираних у Србији у оквиру пилот-пројекта пред националну студију, показало се да имунитет има 6,4 одсто популације, што одговара броју од око 448.000 људи. "Скор" није много бољи чак ни у Шведској која је од почетка примењивала стратегију стицања имунитета крда, а још је далеко од прокужености од 60 одсто популације, што би била доња и најтања колективна брана од вируса.

Да није много паметно да се ослањамо на колективни имунитет, упозорили су и чланови Кризног штаба, професор др Мијомир Пелемиш, инфектолог, и др Срђан Јанковић, имунолог.

- Колективни имунитет је пожељан, али у овој ситуацији очигледно није решење. Ослањање на њега је ризично, јер није могуће оценити како ће се вирус манифестовати код сваког појединца, као што се не може ни утврдити колико дуго се задржава у организму након оздрављења - каже проф. Пелемиш.

Иако каже да је логично било очекивати да ће се градити колективни имунитет, др Срђан Јанковић наводи да не знамо у којој мери се на то можемо ослонити.

- А чим то не можемо да кажемо, то значи да се на то не можемо ослонити - изричит је др Јанковић.

ТЕМПЕРАТУРА, МАЛАКСАЛОСТ, МУЧНИНА "РЕЗУЛТАТ НЕГАТИВАН": Ово је прича о томе како НИСАМ ПРЕЖИВЕЛА КОРОНУ!