СРБИЈА НА КОРАК ОД КОЛЕКТИВНОГ ИМУНИТЕТА: Др Гњатовић открива када ћемо потпуно бити заштићени од короне
Др Марија такође одговорила на питање због чега неки грађани ни после ревакцинације не створе антитела.
Све мање новозаражених и процес имунизације у Србији показују да смо све ближе колективном имунитету, а потребно је да се потпуно вакцинише још милион људи да бисмо остварили први праг колективног имунитета, каже научна сарадница ИНЕП-а Марија Гњатовић.
НОВА РАЧУНИЦА ПРОФЕСОРА КОЧОВИЋА: Открио када корона одлази из Србије, спас није у јуну, већ у јулу
"БЛИЗУ СМО ЦИЉА, КОРОНА ЈЕ НА КОЛЕНИМА" Др Ђерлек саопштио лепе вести и поручио: На младима је велика одговорност
НАКОН ЈУТАРЊЕ МАГЛЕ СУНЦЕ СЕ УМИЉАВА ДАНУ: Пред нама топао викенд, али припремите се за временски обрт од среде
Гњатовић је рекла да процес имунизације у Србији иде врло добро и да ће се, уколико се оваквим темпом настави, колективни имунитет брзо створити.
- Први праг колективног имунитета достићи ћемо када се ревакцинише још око милион грађана. Нормално је да на вакцинацију не одговоре сви, али када вакцинишете читаву популацију, чак и да 30 одсто не одговори ви сте и даље колективно заштићени - поручила је она.
Гњатовић је рекла и да истраживања која се раде на ИНЕП-у показују да антитела стечена природним путем, односно код особа које су имале тежи облик вируса корона, могу да штите и више од годину дана.
- Јако је битно којом дозом вируса је особа била инфицирана и каква је била клиничка слика пацијента. Уколико је тежа клиничка слика током инфекције, таква антитела односно имунолошка заштита трајаће и до неколико година. Ми сада пратимо дуже од годину дана и ту нема никаквих промена у односу на концентрацију антитела од пре годину дана - објашњава Гњатовић.
На питање због чега постоје грађани који ни после одређеног времена од ревакцинације нису створили антитела, Гњатовић истиче да одговор на вакцину није исти код свих, али да то не значи да нису заштићени од вируса.
- Изостанак антитела не значи да не постоји заштита. Имали смо случајеве да се деси инфекција код вакцинисаних особа које нису имале антитела, али да се она јако брзо синтетишу што је уствари последица ћелијског одговора одбране после вакцинације. Јесте да присуство антитела нуди већи ниво заштите, али не постоји јасна веза између количине антитела и заштите коју ће вакцина пружити - наводи Гњатовић.
На питање да ли се у Србији раде истраживања око примања треће дозе, Гњатовић каже да се раде процене која група људи је најлошије одговорила на примену прве две дозе цепива, те да се прате они који би могли бити кандидати за примену треће дозе.
- Са трећом дозом свакако треба сачекати. Прво да се довољан број пунолетних грађана вакцинише и једном и другом дозом па тек онда да видимо да ли ће трећа бити потребна. У овом тренутку у Србији није могуће примити трећу дозу било које вакцине - напомиње Гњатовић.