ДРВЕЋЕ ЋЕ САДИТИ ДРОНОВИ: Планира се да до 2060. буде засађено 500 МИЛИЈАРДИ СТАБАЛА!

дрон / Извор: Фото: Youtube/Printscreen/ АирСеед Technologies

Оно што мотивише научнике и инжењере који стоје иза овог пројекта је обнављање природних екосистема и борба против климатских промена и последица које оне доносе.

Како процењује Светска фондација за природу, на глобалном нивоу се сваке године губи око 7,5 милиона хектара шумског земљишта, што значи да сваког минута губимо шуму приближну површини 27 фудбалских терена.

С обзиром на то да се исто толико дрвећа не засади, годинама уназад се ствара дисбалнас између стопе уништавања и стопе обнављања екосистема, али Дендра је одлучила да то промени.

Један дрон може да засади 2 стабла у једној секунди, а поменута компанија процењује да је потребно 400 тимова, са два оператера по тиму који ће управљати са 10 дронова, да би се посадило 10 милијарди дрвећа годишње.

ЗБОГ ИСТЕКА ПОПУСТА TRAVELLAND ЈЕ ЗА ВАС ОТВОРЕН И У СУБОТУ ДО 20 ЧАСОВА

УСВОЈЕН ЗАКОН О ПРАВИМА БОРАЦА: Учесници ратова деведесетих коначно ће бити препознати

УСВОЈЕН ЗАКОН О НЕСТАЛИМ БЕБАМА: Родитељи ће коначно добити одговоре на питања која их муче деценијама!

Улога беспилотних летелица

Први корак је проналажење површине на којој ће се садити дрвеће, што се чини уз помоћ комбинације сателитских снимака и података о топографији и стању земљишта које сакупљају дронови, вршећи процену стопе успешности обнављања шума.

Након тога, шаљу се специјализовани дронови који носе биоразградиве махуне у којима се налази још непроклијало семе прекривено хидрогелом који садржи потребне нутријенте.

Када се нађу изнад унапред одређене локације, ове летелице, користећи ваздух под притиском, шаљу махуне ка земљишту, испаљујући 120 махуна у току једног минута. Када вода стигне до њих, семе почиње да клија.

Употреба дронова омогућава много брже сађење дрвећа, као и садњу на врло неприступачним теренима. Из Дендре тврде да ће овај метод бити 150 пута бржи и 10 пута исплативији од традиционалног ручног сађења.

Сарадња са локалним заједницама

Поред тога што су оператери који управљају дроновима неопходни, чак и у случају да се беспилотним летелицама саде читаве шуме, улога човека је и даље јако важна, пре свега јер не могу све врсте семена да стану у махуну.

У склопу пројекта пошумљавања земљишта у Мјанмару у југоисточној Азији, Дендра је сарађивала са непрофитном организацијом Worldview Интернатионал Foundation (WIF), која је и до тада помагала локалном становништву у ручном сађењу дрвећа.

Захваљујући WIF организацији, мештани који су раније зарађивали бавећи се производњом дрвеног угља, сада зарађују садећи дрвеће. Дендра је такође желела да помогне локалној заједници и обезбедила је обуке за управљање летелицама, као и за обрађивање прикупљених података, омогућивши им веће плате.

Шуме и климатске промене

Сађење нових шума дефинитивно је битан део решења и може нам помоћи у заустављању климатских промена, али морамо да будемо свесни граница које постоје.

Научници са Швајцарског института за технологију, у студији објављеној прошле године у јулу у научном часопису Сциенце, помоћу софтвера за мапе на претраживачу Google Earth, развили су модел који показује где све на свету постоји неискоришћено земљиште које је погодно за пошумљавање. Према њиховим резултатима могуће је засадити још 9 милиона квадратних километара шуме, што је отприлике једнако површини САД.

Шуме су решење

Аутори студије су предложили пошумљавање као најбоље решење за климатске промене које је данас доступно, будући да дрвеће апсорбује угљен-диоксид, те да би на тај начин било могуће да се овај гас у атмосфери смањи за око 25 одсто, што би било на нивоу концетрације са почетка двадесетог века.

Међутим, овај план садржи многе недостатке. Коментари стручњака су указали да су аутори преценили и површину земљишта погодног за пошумљавање, као и количину угљен-диоксида који би шуме могле да упију.

Поред тога, што више расте средња глобална температура, све мање земљишта је погодно за сађење. Чак и да се повећање температуре задржи испод додатних 1,5 °Ц, одговарајућа површина за пошумљавање би могла да се смањи за једну петину до 2050. јер би постало превише топло за неке тропске шуме.

Поента ових критика није да треба да се одустане од садње шума, већ само да морамо бити свесни да је напуштање фосилних горива најбоља и најважнија ствар коју треба да урадимо како бисмо спречили климатске промене.

Процењује се да је око половине светске шуме мангрова изгубљено, а да је њихова дефорестација одговорна за емсију 24 милиона тона угљен-диоксида, сваке године. Употребом дронова се може убрзати процес обнављања шумског земљишта, што је важан чинилац наше борбе против климатских промена.

Због нове МИГРАНТСКЕ КРИЗЕ додатне мере у Шиду: Послато појачање, распоређене ПАТРОЛЕ ИНТЕРВЕНТНИХ ЈЕДИНИЦА