Два нова живота: Док је мушкарцу пресађивано срце, његов брат добио сина првенца - Ово показује да је живот невероватан

Док је мушкарцу (37), који је био на ивици живота и смрти, у Београду пресађивано срце, у Новом Саду родила се беба, братовљев првенац. 

Два нова живота истовремено!

Одлазак у интензивну негу Клинике за кардиохирургију УКЦ Србије овог пута био је право задовољство - двојица чилих и веселих људи у боксу.

Прикачени на мониторе, са завојима, свакаквим цевчицама, кесама... а опет срећни и пуни живота.

У два дана под биле су две трансплантације срца. 

Досад невиђено. На радост свих и уз велику захвалност некима који су изгубили вољене особе, а ипак рекли "да" донирању њихових органа.

Он је отац девојчице од седам година и сина од две. Код куће га чека и супруга. За њега брину и отац, брат, сестра од стрица, родбина, пријатељи... Ускоро ће им се вратити други човек - онај који има шансу. 

Јер до 23. новембра био је човек чије је срце радило само 10 одсто. 

Готово па да је стало.

- Проблеми су кренули од 2019. и само су се гомилали. Ипак, доста добро сам се носио психофизички са свим тим. До пре пола године сам радио, предао сам за инвалидску пензију. Међутим, стање се нагло погоршава у септембру. И тек тад сам схватио какав добитак заправо чекамо. И како је време одмицало, та моја "седмица на лотоу" била је све даље и даље. А опет, неретко сам сањао да добијам ново срце - прича он, који је пре тога добио један позив у августу:

- Дан пред ћеркин рођендан, сви смо били у селу, и зове ме докторка да каже да имају потенцијалног донора. Стампедо у кући, не знам ко где удара, шта треба да ради. Међутим, кроз пола сата јавља да породица није дала сагласност. Иако су ми сви говорили да ће све бити океј, помирио сам се са судбином и рекао себи: "Ако је суђено да добијем ново срце од донора, добићу га."

"Имао сам годину дана када ми је мама умрла од исте дијагнозе"

 Остао је са свега годину дана без мајке, која је изгубила битку с кардиомиопатиом. 

А 36 година касније добиће исту битку.

- Мама је имала 26 година када је преминула, а ја сам био напунио тек годину дана. Исто је имала кардиомиопатију, па сам ја вероватно од ње наследио исти проблем и дијагнозу. Иако годинама нисам ништа осећао и све је било у реду, кардиомиопатија се појавила, али сам имао среће да добијем ново срце и нови живот, да моја деца имају оца - истиче он.

- Тог 22. новембра био сам код куће када ме је позвала докторка Ана да имамо потенцијалног донора, али и тражила да сачекамо до ујутру. Вест је ујутру била да су добили сагласност породице и у суботу увече, тог 23. новембра, почела је трансплантација. А док је трајала моја операција, снајка се порађала и рано ујутру 24. новембра постао сам стриц, рођени брат је добио сина. Два живота у исто време. Нисам могао да верујем - са осмехом прича Драган.

Верује у Бога и молио му се за живот, а братанца је добио на велики празник - Светог Стефана Дечанског.

- Тек јуче сам га први пут видео путем видео-позива. Супруга није могла одмах да ми јави јер није директно комуницирала са мном, а ја сам све време размишљао: "Боже, зашто ми ништа не јављају, шта се десило?" Међутим, чекали су да мало дођем к себи. Два нова живота, два почетка. Срећан сам и захвалан Богу, породици донора и свим овим људима око нас - каже он за кога имамо изненађење.

Да су истовремено у породицу стигла два нова живота, сазнали смо од његове сестре од стрица, која се од трансплантације још није чула с њим. Супер је расположен, окрећемо видео-позив. Изненађење! За обоје!

- Ћао, секо! Супер сам, не брини!

- Јао, лепи мој - шаље сестра пољупце.

И сузе ће. Само кратко, и ми морамо да идемо. Не задржава се пуно код ових пацијената.

- Она ми је као мама. Сваки пут је била уз мене, за све тешке и лепе моменте. Знао сам да ће наћи начин да дође до мене - смеје се он.

 Кардиолог асис. др Емилија Несторовић, начелница Центра за трансплантацију срца и механичку потпору срцу Клинике за кардиохирургију УКЦС, истиче да су први пут урађене две трансплантације срца.

- Ове године четири трансплантације у УКЦС и седам укупно у Србији јесу мали корак ка великом циљу. Али ако узмемо у обзир да је само 30% породица потенцијалних донора дало сагласност, генерално не можемо да будемо задовољни. У Србији око 2.000 људи чека на неку трансплантацију, а око 60 пацијената је на листи за срце. Тај број се сваки дан мења, нови пацијенти долазе, неке пацијенте успевамо да преместимо механичким потпорама, а нажалост, неки умиру. И кад видимо да се листа смањује јер је неко умро, не можемо бити задовољни. Зато и даље морамо да радимо на развијању свести грађана - прича нам др Несторовић, па истиче:

- Њих двојица су светла тачка на крају тунела. Добро се опорављају. Њему је слава, надамо се да ће следећу дочекати с породицом. Други је постао стриц у дану када је добио шансу за нови живот. Захваљујемо породицама донора, читавом тиму људи и трансплантираним пацијентима, удружењу трансплантираних пацијената, која се јако боре да и други добију органе. А ту је Министарство здравља, које улаже велике напоре да овај програм иде у правом смеру.

Крсна слава у болници!

Мушкарац (48) из Блаца код Прокупља крсну славу Светог Алимпија ове године дочекује у болници. А

ли као нови човек! Сад има шансу да живи, што са 10 одсто рада сопственог срца није имао.

- Тежак инфаркт имао сам 2016, који је саниран у Нишу, где сам тада живео. Живот сам наставио у Београду, а када сам 2023. изгубио свест у купатилу, више нисам могао да радим, добио сам инвалидску пензију. И дошао овде на обраду за трансплантацију - прича он, који најпре жели да захвали породици донора, који је преминуо у Ургентном центру УКЦС:

- Хвала неизмерно, удахнули су ми нови живот. То што су рекли "да" је стварно велики чин. Дубоко сам веровао да ће се ово и десити. Никад нисам губио наду. Иако сам 25 дана пре трансплантације имао један позив, та породица није дала пристанак. Ипак, други позив био је успешан. Велико хвала тим дивним људима, а и свем особљу овде.

Њих двојица машу на одласку, а потоњи нас испраћа речима:

- Хеј, јесте видели, две трансплантације у два дана. Нас двојица живи. Има ли веће среће?! Има ли већих људи од оних који су нам подарили живот...

 Његова сестра од стрица истиче да се цела породица до последњег момента надала да ће добити срце.

- Лечио се у Сремској Каменици, све су учинили за ових пет година, уградили и пејсмејкер, али смо знали да је једини спас ново срце. Како је код нас свест о донирању органа ниска, бојали смо се и разматрали трансплантацију у Белорусији. Био је јако лоше и срце је стигло у последњем моменту. Не треба губити наду! Неко је учинио најхуманији чин и није спасен само  он већ још живота. А његова деца су добила шансу да имају оца, његов отац да има сина и сви ми заједно да имамо њега. Хвала породици донора, који је преминуо у УКЦ Војводине, на овом великом, људском гесту, као и целом трансплантационом тиму - истиче Бранислава.

Пре пет година сам добио срце, сад баш уживам

На креветима пред изолованим боксом, а опет у интензивној нези један момак опуштено чита књигу. Испоставиће се да је мушкарац (34) из Краљева пре пет година добио други живот. У коме сад ужива. А на клинику долази само ради контрола.

- Трансплантирано ми је срце у јулу 2019. И од тада ми је скроз промењен живот. Живим веома пријатно и лепо - уживам. Баш уживам - каже он,који је као и сви у истој муци у инвалидској пензији.

А др Несторовић истиче да су и њих тројица и сви остали оно што их држи и тера напред, иако су разочарани што грађани немају развијену свест о донорству:

- Ето, у петак су нам јавили да је један трансплантирани пацијент постао поносни тата девојчице. То су лепе вести и нешто што нам даје мотивацију да даље радимо.

Србија Данас/Курир