Епидемија у вртићима! Дете читаве 3 недеље може да шири заразу, а да нико тога није свестан: Ово су симптоми и компликације
Новембар, децембар, јануар - месеци су када се у вртићким колективима најчешће јављају овчје богиње, упозоравају педијатри. Као знак препознатљивости свакако је оспа која се јавља на телу, а најважније је на време се јавити лекару.
Широм Београда пријављују се случајеви варичела. Овчје богиње се много боље прележе ако се дете зарази у предшколском или школском узрасту: компликације су много ређе у смислу упале плућа или упале можданих овојница.
Велики број деце заражен је варичелама, односно овчјим богињама, а иако лекари кажу да је оваква ситуација нормална за ово доба године, родитеље муче бројна питања, па и оно - како препознати да су у питању овчје богиње, а не неки други вирус.
- Сада јесте време за овчје богиње и њихове појаве у колективима. То буде новембар, децембар, јануар, најчешће као нека мала епидемија. Симптоми варичеле почињу са повишеном температуром, нерасположењем детета, лошим општим стањем. Појави се прво пар тачкица које изгледају као ујед комарца. После дан или два се испуњавају тим воденастим врхом, али оно што је битно то је да се та оспа шири, да се не остаје појединачна оспа, него се шири по лицу, трупу, екстремитетима и онда сте скоро сигурни. Дакле, ако сте данас имали две или три оспице, сутрадан ако имате десетак тих са воденастим врхом, онда је то скоро стопостотно варичела - објаснила је др Оливера Остојић, педијатар и пулмолог ДЗ Дедиње.
А уколико уз све горенаведене симптоме чујете и епидемиолошки податак да су и друга деца у колективу где је ваше дете било имали варичелу, онда је то дефинитивно и код вашег детета овчја богиња.
- Заразна јесте до тренутка док се не појави круста (краста) пошто те оспе пролазе кроз пар стадијума који се завршава тим крустозним стадијумом и све време док се круста не појави, дете је инфективно, значи требало би да буде у изолацији - објашњава др Остојић.
Дете је заразно до три недеље
Могућности добијања болести јесу до три недеље, што је мало дуг период и незгодан за колектив.
- Болест није тешка, то су дечије заразне болести, у принципу у огромном проценту нису тешке, пролазе код куће са појачаном хигијеном коже, са рехидрацијом, са појачаном негом детета, али оно што је битно то су компликације. Може се компликовати у извесном броју случајева и упалом плућа, што онда већ захтева озбиљнији приступ и можда чак и хоспитализацију - прича др Обрадовић.
Компликације варичеле су веома ретке
Срећом, додаје, компликација овчјих богиња су веома ретке.
- То се ретко дешава, али оно што може да се деси као компликација, чешћа компликација, то је упала плућа која се такође ретко компликује са неким другим стањима - закључила је др Оливера Остојић.
Преношење варичеле
Варичела се преноси директним контактом – ваздушно-капљичним путем, јер се вирус налази у секрету респираторног тракта оболелих.
Други начини ширења обухватају директни контакт са оболелим односно са садржајем везикула као и са садржајем везикула оболелих од херпес зостера, пошто су те кожне промене касна компликација и последица инфекције вирусом варичеле.
Индиректан пут преноса је могућ преко предмета контаминираних садржајем везикула.
Последња фаза кожних промена - такозване красте нису заразне.
Србија Данас/Блиц