Ево како ће се одвијати надокнада по школама у Србији: Министарство просвете послало допис директорима - Сви имају рок до 3. марта

Министарство просвете послало је зато, а како би се крај ове школске године реализовао како треба, допис школама да доставе план надокнаде наставе. Рок који је предвиђен за доставу поменутог плана је, како је истакло Министарство, 3. март, а до сада су позната четири могућа сценарија да се надокнади изгубљено.

Поједине школе које су имале неки вид обуставе или бојкотовање наставе у претходним месецима већ су доставиле план надокнаде Министарству, а како се превиђа, радиће се о следећим моделима - да се продужи школска година, да ђаци имају радне суботе, да се часови скрате на 30 минута, али да се повећа број часова по дану, или да се скрати градиво.

Скраћени часови

Први модел модел надокнаде часова подразумева да се часови скрате на 30 минута и да деца уместо шест или седам часова дневно имају осам или девет. Међутим, у средњим школама, нарочито у гимназијама модел скраћења часова тешко је извести, јер су ђаци већ преоптерећени, и код њих се једино може применити други модел - продужетак школске године.

Продужетак школске године

Други модел подразумева да се у школу иде дуже него што је то првобитно планирано, а самим тим, овај сценарио довешће и до померања завршног испита за осмаке. У случају продужетка, мала матура ће се уместо 16, 17. и 18 јуна, већ 23, 24. и 25. јуна. Самим тим, помера се и објављивање листе жеља.

Радне суботе

Трећи модел који постоји као опција за надокнаду наставе јесу радне суботе. Ово би значило да би ученици који су изгубили градиво ишли суботом у школу све док се необради све градиво предвиђено за школску годину.

Сажимање градива

Четврти модел подразумева скраћење часова, и ово је најновији предлог који се такође разматра. Такође, најмање је популаран од свих горе наведених. Подразумева да се градиво сажме и да се деци предаје само оно што је основно, а како би се што брже прешло градиво које је изгубљено и које их тек чека по плану.

Антић: "Образовање у ћорсокаку"

Председника Форума средњих школа, Милорад Антић рекао је за Telegraf.rs да се образовање тренутно налази у ћорсокаку и да излаз мора хитно да се пронађе, али мора да се узме у обзир и мишљење свих наставника.

- Модел организовања наставе и завршетка школске године зависи од школе до школе. Неки нису радили, рецимо од 20. јануара, неки су имали часове од 45 минута, неко од пола сата, а неко није ни радио. Различите школе радиле су различито и сада се морају испитати четири варијанте које постоје. Најбоље је да школа, као појединац, нађе решење за своје ђаке и изабере неки од предложених модела, то морају да ураде стручна већа - рекао је недавно Антић и прокоментарисао ова четири модела.

- Смањивање градива свакако мора доћи у обзир, али на нивоу стручног већа се мора донети адекватна одлука шта смањити, у којим обиму, које наставне јединице или избрисати или их смањити на најмању могућу меру. Не смете сузбити став колега и колегиница који су одлучили да на овај начин искажу своје незадовољство протестом и штрајком, а имате колеге који хоће да раде 45 минута, имате колеге који раде пола сата. Сваки вид надоканде наставе мора да донесе искључиво школа. Значи, мора се наћи најбољи начин и најбоље решење да буде у корист деце, а не у корист било кога од нас - казао је он.

Причао је Антић и како види модел скраћивања часова на 30 минута.

- Што се тиче модела скраћивање часова на 30 минута, па одржавање седмог и осмог часа, то јесте изводљиво, али онда се мора смањити увод, али и трајање часа, али и обнављање градива. Наставник онда треба да смањи увод, потом да испредаје наставну јединицу 20ак минута и да онда ученик сам обнавља градиво код куће уместо на часу. Ово је изводљиво уз минимални продужетак школске године, али се онда поставља питање ко ће доћи на продужетак школске године, обично деца неће да дођу ни суботом у школу, а ако продужите школску годину, онда морате да продужите и мале матуре - рекао је Антић.