Ево како се финансира обојена револуција у Србији: Милион долара дневно се троши на протесте, а пленуми траже сеф и бројаче пара (ФОТО)

Студентски протести који већ месецима урушавају просветни систем, све су више оруђе у рукама политичких актера и страних интереса, а мање као искрени израз студентских тежњи за праведнијим образовањем.

Из само једног документа, извештаја Радне групе са пленумашких скупова о плановима и идејама како даље урушавати сопствену земљу и који су даљи кораци ка томе, веома је упадљив податак - предлог, да им осим фрижидера који им је потребан, а за који цена уопште није важна јер е пара има, наводи се и потреба за куповином сефа због огромне количине новца која пристиже, али и бројача пара?!

Пленум Рударско-геолошког факултета донео је одлуку да за блокадере треба купити ни мање ни више него бројачи за новац!

Предлог да се купи сеф је одбијен,али је зато предлог да се купи бројач пара усвојен!

"Пазите сада људи, пленум рударско-геолошког факултета усваја предлог за куповину бројача пара, али одбија предлог за куповину сефа. Дакле, одбијају куповину сефа како би привилеговани пленумаши могли да краду" - пишу на друштвеној мрежи "Икс".

Ко финансира рушење државе кроз студентке блокаде?

Представљајући се као редовни студенти универзитета широм Србије, многи од њих већ су чланови опозиционих странака или невладиних организација.

Оно што везује ова два појма је заједнички циљ - рушење Србије! Познато је да блокаде на факултетима организује неколицина добро плаћених пропалих студената од стране НВО и опозиције.

Они су, показаће се, повезани са страним организацијама и фондовима, који спонзоришу такозване обојене револуције широм света, Фондом за отворено друштво Џорџа Сороша, америчком Националном задужбином за демократију (НЕД), Рокфелер фондацијом, неколико фондова из Немачке и дригих земаља.

Финансирање и позадина

У центру пажње недавних протеста у Србији су фигуре попут Миле Пајић, Радомира Лазовића, Павла Цицварића, као и група "Став". Ови активисти су познати по драматичним перформансима и сукобима са снагама реда, а њихове активности обухватају и симболичне гестове попут "крвавих руку" који су усвојени из пракси група попут ЦодеПинк.

Мила Пајић, истакнута у организовању блокада и протеста, нарочито је у жижи јавности због преузимања Ахенске мировне награде у име Иницијативе младих за људска права, организације коју финансира Фонд за отворено друштво, познат по повезаности са Сорошом.

Емилија Миленковић, с друге стране, је повезана са ЦРТА-ом, организацијом која прима средства од Рокфелер фондације, УСАИД-а, НЕД-а, као и британске амбасаде у Београду и неколико немачких фондова. Ове везе указују на значајне спољне изворе финансирања.

Поред Пајић и Миленковићеве, Иван Бјелић и Никола Ристић су такође кључне фигуре у студентским протестима. Бјелић, који отворено изјављује да није студент, већ активиста, укључен је у рад Кровне организације младих Србије и координира активности организације "Форца Пожега".

Кровна организација младих Србије, финансирана од немачког Савезног министарства за економски развој и сарадњу и DW Академије, служи као развојни центар за нове генерације активиста. Улога Николе Ристића у овом контексту посебно је видљива кроз његов рад на YouTube каналу "Хиљаду зато", који финансирају исте ове институције.

Ова мрежа финансирања и организација указује на сложену структуру подршке протестима у Србији, при чему домаћи активисти добијају значајну подршку од међународних донатора, што потенцијално усмерава и обликује њихове активности и циљеве.

Милиони утрошени на блокаду Србије

Најновије анализе и извештаји говоре да се свакодневно за организацију протеста издваја најмање милион долара. Стручњаци тврде да такав ниво финансирања указује на учешће и координацију са значајним спољнополитичким факторима. "Свако тако догађање кошта. Ко плаћа, тај и диригује", коментарисао је један од аналитичара.

Нису само ресурси спољни. Унутрашња политичка сцена, коју предводи опозиција, такође игра значајну улогу. Посебно се истиче Драган Ђилас, лидер опозиције, који се, по свему судећи, појављује као организатор ових догађаја. Ђилас је, по изворима блиским опозицији, поново пронашао начин да свој политички утицај претвори у директну акцију, користећи омладину и студентске организације као параван за своје амбиције.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Немања Старовић, изјавио је да се "ради о јасној политизацији ситуације, где се покушава изазвати парализа виталних друштвених система све у циљу промене власти без избора". Овакав развој ситуације поставља питање да ли је угрожено основно право студената на образовање и мирно изражавање њихових ставова.

Шта је крајњи циљ ове, како се чини, добро испланиране и финансиране кампање? Одговор можда лежи у амбицијама оних који воде протесте, али и у стратешким плановима држава и ентитета који виде Србију као геополитички плен. Док студенти траже своје наводно право на боље услове студирања и живота, велика је вероватноћа да њихови легитимни захтеви служе као димна завеса за далеко озбиљније политичке игре.

Последице покушаја обојене револуције биће далекосежне, не само за академску заједницу већ и за целокупно друштво у Србији. Очи јавности су упрте у даљи развој догађаја, са надом да ће прави интереси и потребе студената на крају ипак превагнути над политичким играма које се одигравају у позадини.

Уместо искреног изражавања туге и солидарности, ови скупови су претворени у полигон за манипулацију јавним мњењем. Трагедија се користи као параван за политичко деловање, док се у позадини воде полемике не о томе како помоћи заједници, већ о томе како поделити силне суме новца које стижу из њима познатих извора, које тако лепо називају "донације".

Србија Данас/24седам