ЕВО КАКО ЖИВЕ СРБИ КОЈИ СУ ОТИШЛИ У СВЕТ: Кући с посла идеш уморан, али без стреса и питања ШТА ЋЕ БИТИ СУТРА!
Живот Србина у свету.
- Оно што је важно - зна се кад радиш, кад одмараш, а и да ће ти сваки прековремени сат бити плаћен. Кући с посла идеш и уморан, али без стреса и питања шта ће бити сутра. Зна се да ћеш добити плату на време и да ћеш имати довољно новца да покријеш све трошкове без устезања и калкулисања чега треба да се одрекнеш - каже нам Марио, који се из Београда са породицом упутио пут Нирнберга пре четири године, а данас ради на пословима обезбеђења у једној немачкој приватној фирми.
Бака Прасе задивио Србију: Погледајте како је популарни јутјубер прославио Бадњи дан! (ФОТО)
Нигде се Бадње вече не слави ко у Србији: Предиван ватромет, бакљаде, песма... Ово је најлепша слика која данас иде у свет (ВИДЕО)
ПАТРИЈАРХ ПОЗВАО НА ЈЕДИНСТВО СРПСКОГ НАРОДА: ''Надам се да се не делимо, да славимо једног спаситеља''
Србе широм Немачке изнајмљивање стана месечно кошта од 500 до 1.300 евра, односно и више од 1.500 евра уколико одлуче да закупе кућу. Најчешће закупљују станове на периферији, чак и ако на посао морају да путују километрима, јер су цене закупа у централном делу града и дупло веће.
- Велики број фирми у огласу за посао не обезбеђује стан, а то је, као и у великом делу Европе, далеко највећи проблем, јер је потражња велика, а понуда мала. Ту се додаје и огроман списак услова које станодавци постављају пред све оне који би да изнајме стан - испричала нам је двадесетдеветогодишња С.А., која годинама живи у Салцбургу, а првобитно је у Аустрију дошла како би студирала.
Ова девојка каже да се сваки пут осећа као на аудицији при одласку на гледање стана. Послова има, каже она, али да бисте га добили, а из Србије сте, морате да испуните низ услова који нису толико једноставни и често могу бити несавладива препрека. Прво, да бисте добили визу, ако вам је не обезбеђује послодавац, неопходно је да на рачуну имате од 800 до 1.000 евра или да неко гарантује за вас, попут рођака или познаника.
Радну дозволу издаје искључиво Служба запошљавања Аустрије, а захтев за њено издавање подноси послодавац у Аустрији пре доласка запосленог у земљу. Срби траже своју шансу у Аустрији углавном тражећи занимање за које није потребно факултетско образовање, а плате за такве послове крећу се од 1.800 до 3.000 евра. За рад у Аустрији неопходна вам је црвено-бело-црвена картица која представља боравишно-радну дозволу за Аустрију и користе је запослени из "трећих земаља" када добију конкретну понуду за запослење. У ову групу земаља спада и Србија, а реч је о земљама ван Европске економске зоне.
Црвено-бело-црвена картица важи 12 месеци и дозвољава насељавање на одређено време и запослење код послодавца који вас је затражио. Након годину дана може се поднети захтев за слободан приступ тржишту рада. Ко се досели с овом дозволом, не мора да доказује познавање немачког.
- Да би добио посао у Шведској мора да прође неколико кругова. Прво од момента објављивања огласа две недеље тај оглас важи за Швеђане. Ако се у том периоду не јави нико подобан за радно место, онда се од две до три недеље оглас шири на грађане Европске уније, који су следећи у низу приоритетних за добијање посла. Тек уколико нема никог ни с тог подручја, на ред ступамо ми и пријављивање у Заводу за миграције - објашњава Милица Петровић (30), која са мужем Стефаном (38) живи у малом граду Хелсингборгу.
Она додаје да је вероватноћа да на тај начин добије посао равна нули. Њих двоје су јако желели да оду баш у Шведску, па су покушали да нађу алтернативне начине. На срећу, имали су пријатеља који је желео да им помогне.
- Прво је нашао послодавца који би желео да ме запосли, али пошто протоколи морају да се испоштују, ја сам аплицирала редовним путем, а послодавац у једном салону лепоте је тај који је смислио невероватни склоп мојих особина због којих сам баш ја та која заслужујем посао код њега како не би неког другог морао да запосли - каже Милица, и објашњава како је свесна да је у питању не баш регуларан пут, али је у оваквим околностима једини могућ.
- Многи наши људи који су на Малти причају лоше о животу овде, јер се нису снашли, и онда пљују по свима. Искрено, такви људи се не могу снаћи ни у својој земљи, а камоли негде ван Србије. Моја девојка и ја имамо бебу и зарађујемо лепо с обзиром на то да су станови јако скупи, а ми опет платимо све и успемо лепо да уштедимо - испричао је недавно Дарко Ракић из Србије, који на Малти живи већ шест година.
Они који су мало старији и не знају енглески раде грађевину, а они који добро знају језик и који су мало млађи већином раде као обезбеђење или конобари.
- Живот за ових шест година се знатно променио, станови су поскупели јако, рачуни, храна такође. Плата је незнатно отишла горе тако да и даље може нормално да се живи, али са много мање новца него пре. Мање се уштеди. Највише се то одразило на људе који су овде са породицама а плаћају јако велике станарине, док са друге стране они који деле станове не осећају то толико - испричала нам је Љиљана, која је такође на Малти од 2013. године.
Она је по струци медицинска сестра, али да би у Србији нашла посао у оквирима своје професије није имала, како нам је рекла, "ни пара ни везу", па је спаковала кофере и отиснула се у непознато.
- Из искуства мојих пријатеља нови дом сам потражила на Малти. Радим у агенцији која се бави спремањем и тога се не стидим јер то плаћа моје рачуне, храну, одећу ... У моменту када сам дошла то је био посао који ти најлакше обезбеди боравак у смислу папира.- Живот за ових шест година се знатно променио, станови су поскупели јако, рачуни, храна такође. Плата је незнатно отишла горе тако да и даље може нормално да се живи, али с много мање новца него пре. Мање се уштеди. Највише се то одразило на људе који су овде са породицама а плаћају јако велике станарине, док са друге стране они који деле станове не осећају то толико - каже она.
- Дао сам Србији прилику шест месеци после дипломирања. Много препрека, мало посла, мало новца и почео сам да размишљам где бих могао даље. Онда ми је на памет пала Кина. Ту сам и дан-данас - прича Страхиња Петровић (27).
Услови за странце, наводи он, из године у годину се пооштравају, па је много "папира" неопходно за одлазак у ову земљу. Начин рада је потпуно другачији од западњачког. У локалним фирмама плате су одличне за наше услове, и више од тога, док им је довођење странца у фирму нешто попут престижа. Ипак, постоји зачкољица - ради се превише - каже Страхиња објашњавајући даље шта то тачно значи: ради се понекад до касно у ноћ или до рано ујутру, клијенти дају кратке рокове, пројекти се брзо мењају, стално сте, како он то описује, у "машини производње".
- С обзиром на то да је српска заједница бројчано јака, наши људи су блиски и имају тенденцију да се друже једни са другима као и са другим старнцима. Постоји један спектар послова који раде - предају енгелски језик, раде увоз или извоз, али они нису стално овде већ долазе и враћају се. Баве се и тренирањем спортова и на крају има нас доста који се бавим архитектуром и дизајном - прича Страхиња.