ОД ВРБИЦЕ ДО УСКРСА: Погледајте које празнике славимо у наредних недељу дана и шта они означавају
На Велики петак нема литургије нити причешћа, која се поново служи на Велику суботу и Васкрс.
СПЦ од данас почиње са обележавањем низа значајних празника који претходе Васкрсу: Лазареву суботу - Врбицу, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Велику (Страсну) суботу и сам Васкрс, 19. априла, који се слави три дана, а православни верници у Србији неће моћи у храмове све до понедељка.
Лазарева субота у народу позната је као Врбица посвећена васкрсењу праведног Лазара из Витиније кога је Исус Христос, према предању, васкрсао из мртвих после четири дана у гробу је празник славе многе породоце као крсну славу, а међу њима и патријарх СПЦ Иринеј.
На Лазареву суботу празнује се посебано и врло живописан обичај познат под именом Врбица, када се бере олистало пруће од врбе у замену за палмине гранчице, а деца носе цвеће ио звончиће.
Данас славимо важан празник: На Лазареву суботу се не смете оглушити о ЈЕДАН ОБИЧАЈ да вам срећа не би измакла
После часова енглеског, време је за тенис: Погледајте нови хит легендарне бакице који се шири друштвеним мрежама (ВИДЕО)
Ово је момак који је постао ХИТ НА ИНТЕРНЕТУ! Довољно је било да у "Слагалици" изговори "ДОБАР ДАН, ЈА САМ КАРЛОС"
У недељу на Цвети црква слави Улазак Христов у Јерусалим као успомену на последњи царски и свечани улазак Исуса у свети град, а православни верници у Србији неће моћи у храмове због полицијског часа.
Они су у дилеми и како да на крају седмонедељеног Великог поста прославе предстојеће празнике и Васкрс као централни догађај Христове победе над смрћу и да притом поштују мере државе, а да не одступе од традиционалних обичаја и верских начела.
СПЦ је крајем марта саопштила да ће применити препоруке Владе Србије везано за вршење обреда у верским објектима и на отвореном простору без присуства верника, али да неће прекидати служење литургије, нити престати да причешћује вернике.
СПЦ је, такође, апеловала на вернике старије од 65 година, као и млађе слабијег општег здравственог стања и слабијег имунитета, да се наредних дана и недеља уздрже од доласка у храмове на богослужења.
Верницима поручују да богослужења прате путем телевизијског и радио-преноса и црквених интернет-страница, а да се са својим парохом благовремено договоре о термину причешћа у свом дому.
Свештеници, иначе, по кућама причешћују старе, немоћне и болесне.
После Лазареве суботе и Цвети, уобичајено да они који су постили могу да се причешћују прва четири дана Страсне седмице и то на "пређеосвећеним" литургијама у понедељак, уторак и среду, као и на Велики четвртак када се служи литугрија Светог Василија Великог.
На Велики петак нема литургије нити причешћа, која се поново служи на Велику суботу и Васкрс.
Такође, они који су постили Велики пост могу се причестити на васкршњој литургији у пондељак и уторак, иако су мрсили на Васкрс.
На Велики четвртак Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан била Тајна вечера, када је Исус установио свету тајну причешћа.
На тај дан увече, у црквама се чита 12 одломака из Јеванђеља о страдању Христовом.
Велики петак је дан Христовог страданања, када је осуђен на смрт од стране Римљана, а на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.
На тај дан се читају Царски часови којим се на јутрењу подсећа на његово вођења на суд ка Пилату, време осуде, време крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи плаштаница на средину храма ради поклоњења Христу.
Према предању, у суботу по распећу су дошли првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба, јер су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти његово тело и да ће тако народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао.
У недељу је, према веровању, Христос васкрсао из мртвих, пошто је његов гроб остао празан и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.
За хришћане је празник васкрсења Христовог, празник над празницима и догађај који је пре више од два миленијума изменио историју човечанства.
На тај дан се чита традиционална празнична посланица патријарха и архијереја СПЦ свештенству, монаштву и верном народу. Код хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја, а верници се поздрављају са "Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!".
Иначе, јаје је симбол обнављања природе и живота.
Како ће Србија славити Ускрс: У игри су ДВА СЦЕНАРИЈА како ће се празновати
Навршила се 21. годишњица убиства Славка Ћурувије: Ко су налогодавци и извршитељи?
Ужичанин испред продавнице оставио КОРПУ ПУНУ НАМИРНИЦА: Наменио онима који немају новца
Невероватна свадба у Србији: Корона није зауставила венчање Милене и Немање, љубили се са маскама
Стручњаци откривају: Колика је стварно опасност заразе короном преко хране и амбалаже?