ЕВО КО ПРЕНОСИ МИШЈУ ГРОЗНИЦУ И КОЈИ СУ СИМПТОМИ! Треба ли грађани Србије да буду забринути?
Основна превентива јесте дератизација или уништавање глодара које се врши под надзором стручних служби
Након вести да је пацијент из Бора, са симптомима мишје грознице пребачен у Здравствену установу у Нишу, међу житељима овог места завладала је права стрепња да би заразна болест мога да се прошири. Ипак, за грађане је најпре важно да не паниче, јер се болест не преноси са човека на човека, али свакако треба да знају да препознају симптоме болести, као и да се упознају са превентивом.
ЈЕДНА ЈЕЗИВА СТВАР ПОВЕЗУЈЕ МАТЕЈА И АЛЕКСУ: Наставља се мистерија нестанка двојице младића
ОМИКРОН НАПАДА И ДЕЦУ: Све више малишана позитивно на корона вирус у Србији
У БОРУ СЕ ПОЈАВИЛА МИШЈА ГРОЗНИЦА?! Пребачен у Ниш пацијент за кога се сумња да је оболео од ове ОПАСНЕ БОЛЕСТИ
Хеморагијска грозница са бубрежним синдромом (ХГБС) или "мишја грозница", је акутна вирусна болест. Симптоми су нагла висока температура и хеморагични синдром тј. крвављење у кожи, слузокожама и унутрашњин органима. Узрочник мишје грознице је вирус "Хантаан", а Србији се прва епидемија ове болести откривена 1961. године на Фрушкој гори. Према новодима Градског завода за јавно здравље, касније су утврђена и природна жаришта и у другим крајевима наше земље.
Период карактеристичан за појаву болести је од маја до октобра, као и у годинама када је знатно повећана бројност глодара. Обољевање се најчешће јавља у појединачним случајевима, а реће групно, као епидемија.
Као што и сама реч наводи, упреносиоци болести су разне врсте мишоликох глодара попут шумског, пољског, домаћег миша, пацова и сл. Заражени глодари преносе вирус на тај начин што преко својих излучевина загађују околину и храну.
"Заражавање људи настаје у природним жариштима, најчешће удисањем прашине или употребом хране и воде, који су загађени свежим излучевинама заражених глодара. Директан додир са глодарима (хватање, убијање и слично) такође може довести до заражавања људи. Болест се не преноси са човека на човека", стоји на сајту Завода.
Како препознати симптоме и фазе болести?
Од тренутка заражавања до појаве првих симптома мишје грознице углавном пролази три до четири седимце.
"Болест почиње нагло. Јавља се висока температура (од 38 до 40 степени), дрхтавица, главобоља, болови у грлу, жеђ и сувоћа уста", наводи се.
Како даље стоји, у првој фази болести црвенило може да буде изражено на слузокожи ока, кожи лица и врата. Могу да се јаве и знаци хеморагичног синдрома тј. крварење из носа и слаба крварења у слузокожи ока. Почетна фаза волести треј од један до три дана. Друга фаза болести или тзв. бубрежни период се ратвија између треће и 11. дана, када долази до пада температуре, појаве оспе и болова у крстима.
"Јављају се знаци оштећења бурбега, болови у трбуху и крварења из појединих органа".
Трећа фаза настаје до 13. дана болести са престанком повраћања, болова у крстима и трбуху. У овој фази је изражена слабост, жеђ и сувоћа уста, уз побољшање општег стања. Како се наводи, у зависности од тежине обољења и лечења у следећој фази до оздрављења долази за од четири до 12 седмица.
Мишја грозница је махом благо и излечиво обољење, али у одређеном броју случајева може бити веома тешко, па чак и са смртним исходом.
Како се заштитити?
Завод као меру превенције предлаже избегавање боравка у природним жариштима вируса, нарочито у годинама када је повећана бројност мишоликих глодара.
"Избегавати боравак у бујној вегетацији ниског растиња и терени који су разроварени мшјим рупама. За боравак у природи бирати места где нема мишоликих глодара и трагова њиховог постојања. Обавезно прати воће и поврће пре употребе, које је могло да буде загађено излучевинама глодара", напомињу.
Даље, намирнице у кући треба заштити од додира са глодарима, али нарочито током излета и боравка у природи.
Уколико се, пак, деси да ако након боравка у природи осетите неке од горепоментих симптома, одмах се обратите лекару ради благовременог лечења.
Основна превентива јесте дератизација или уништавање глодара које се врши под надзором стручних служби.