Ево зашто померамо казаљке и када ћемо престати то да радимо

сат / Извор: Профимедиа

Несугласице у Европи око времена, односно померања сата трају дуже од века. Иако је већ најављивано последње померање сата то се није догодило, а коначно разрешење ситуације десиће се следеће године.

Европска јавност се још 2017. године залагала за последње померање сата и укидање летњег односно зимског времена. Међутим следеће године Европска комисија је консултовала грађане Европске уније и утврдила да је 84 одсто људи за укидање сезонског времена, али је читава ствар још у процедури.

Невероватно откриће потекло је из села Дренова: Ранислав пре пола века направио машину за чачкалице

УЖИВАЈТЕ У ПРОЛЕЋНОМ ЈУТРУ ЈЕР ОСТАТАК ДАНА НИЈЕ ОБЕЋАВАЈУЋИ: Ево каквим временом завршавамо викенд

ЗА 48 ЧАСОВА МЕЊА СЕ СВЕ: Стиже нагла промена времена у све крајеве Србије

Померање сата престаје 2021.

Европски парламент је прихватио укидање сезонског времена 26. марта прошле године што би значило да одлука може да почне да се примењује тек 2021. Зимско време је уствари стандардно, док је привремени прелазак на летње рачунање времена уведен 1916. у Немачкој и у државама које су биле њене савезнице у Првом светском рату.

О различитом рачунању времена зими и лети размишљало се дуже време кроз историју. Зачетником те идеје сматра се Бенџамин Френклин, који је сматрао да померањем сата може боље да се искористи летњи сунчани период.

Присталица такве идеје био је и британски грађевинац Вилијам Вилет који је 1907. издао памфлет "Трошење дневне светлости" у којем је предлагао померање сата за 80 минута унапред у априлу чиме би се уштедело на трошковима струје и што би учинило људе продуктивнијим. Вилет се неколико пута залагао да овај предлог уђе у британски Парламент, а годину дана након његове смрти догодило се прво померање казаљки.

Србија је почела да користи летње рачунање времена 27. марта 1983. године, а одмах након тога ово су примениле и Велика Британија, Француска, Италија, Русија и Аустралија. Како је одушевљење брзо расло, није дуго трајало па су неке земље престале са овом праксом, да би у Другом светском рату поново уводили ову идеју.

Људи, сат, казаљке / Извор: Профимедиа/илустрација

Европска унија је на својој територији време стандардизовала тек 1995. године.

Не померају сви казаљке

Након завршетка рата неке земље су одбациле ову праксу пре свега због притужби фармера који су тврдили да такав ритам не погодује пољопривреди и сточарству. Неке државе ни данас не померају сатове као што су Јапан, Еквадор, Исланд и неке државе у САД-у. Русија, Белорусија и Украјина такође су укинуле ову праксу, а Дмитриј Медведев је ову одлуку објаснио добром за здравље становништва.

Доказано штетно

Током 20. века у научним круговима пуно се расправљало о померању сата. Иако је главна предност тврдња да се таквом променом штеди енергија, лекари упозоравају да лоше утиче на свеукупно здравље људи и животиња, па се тако јавља главобоља, несаница.

Узрок свему томе је што се наш "унутрашњи сат организма" прилагођава светлости, па тако одређује да ли смо поспани или не, а највећи проблем имају "ноћне птице".

Нека научна истраживања имају забрињавајуће резултате, на пример једно истраживање је показало да се људско тело никада не навикне на промену сата јер је она вештачка, што за последицу има трајно подизање хормона стреса кортизола у крви.

Закључак би био да смо због губитка сна несрећни, а свака уштеда на електричној енергији поништава се губитком продуктивности радника.

Продужава се полицијски час у Србији и то само викендом