(ФОТО/ВИДЕО) Невероватна сцена на Кнелетовом гробу после 33 године од његове смрти: Неко то ради свакодневно
Иако се о њему створио мит "принца асфалта", Александар Кнежевић Кнеле је ушао у криминални миље деведесетих и живео само 21 годину, а иза себе оставио тугу и рану породици и пријатељима.
На београдском Топчидерском гробљу и данас, 33 године после убиства Александра Кнежевића Кнелета, на његовом споменику готово сваког дана стоји свеже цвеће. Призор који привлачи пажњу посетилаца отвара стару тему фасцинације деведесетим и култом криминалног миљеа, иако је реч о младићу који је живео само 21 годину и настрадао, по свему судећи, у мафијашком обрачуну.
Кратак живот зачетника "дизел генерације"
Александар Кнежевић, звани Кнеле, рођен је 27. априла 1971. у Београду. Одрастао је на Вождовцу у насеље Браће Јерковић и постао део вождовачког клана. Повезиван је и са Српском гардом, а у јавности је остао упамћен и по блискости са Ђорђем Божовићем Гишком. Учествовао је у политичким дешавањима 9. марта 1991. као обезбеђење Вука Драшковића, што је додатно појачало његову медијску видљивост. Све то, међутим, није била афирмација вредности, већ пут у свет криминала и кратког, самодеструктивног сјаја београдског подземља.
Убиство које није разјашњено ни три деценије касније
Кнеле је убијен 28. октобра 1992. у апартману 331 хотела "Хајат" на Новом Београду. Пронађен је лицем окренутим ка поду, упуцан из близине. На огледалу је, према полицијским белешкама и каснијим медијским реконструкцијама, била исписана порука, односно број "1", тумачена као сигнал да је био први на "списку за одстрел". Истрага никада није дала коначан одговор ко је и зашто повукао обарач, а верзије о више особа у соби остале су на нивоу индиција и сведочења из истраге.
На месту његовог вечног починка, упркос неразјашњеном злочину и деценијама које су прошле, и даље се виде знаци свакодневног одржавања, свежи букети, уредно поређано свеће. То говори више о колективном сећању и привлачности "мита деведесетих" него о реалним последицама таквог живота. Јер, иза насловних страна и легенди које су стваране у то доба, остају неутешне породице, неразрешена убиства и изгубљене младости.
Мит који је у јавности створен о "принцу асфалта" заправо је искривљена слика стварности. Сурова истина је да је младић од само 21 годину завршио живот метком у хотелској соби, остављајући за собом празнину и болну рану породици и пријатељима, рану која никада неће моћи да буде излечена.
