ГАЗИВОДЕ спорна тачка Приштине и Београда: Језеро НА ДНУ КРИЈЕ МРАЧНЕ ТАЈНЕ (ФОТО/ВИДЕО)
Налази се у котлини Ибарског Колашина на Косову и Метохији
У време некадашње СФРЈ, почетком 70-их година, упркос томе што су знали каква културна блага чува света српска земља, расељени су становници 14 српских села.
Прочитајте и :
У котлини Ибарског Колашина на Косову и Метохији направљено је језеро Газиводе, које је и дан-данас спорна ставка у преговорима Београда и Приштине. Сада се открива шта то оно крије.
И поред спознаје косовских званичника о његовој важности, српски стручњаци, а још мање јавност, нису упознати шта се заправо крије на његовом дну.
Због свеопште летаргије друштва, млади др Душан Јововић, човек који се бави истраживањем и заштитом српске културе, уметник и редитељ, започео је рад на документарном филму "Газиводе, путевима Јелене Анжујске".
Тврди да језеро крије многе тајне — гробља, цркве, некрополе, али и прву школу за даме и двор Јелене Анжујске. Јововић сматра да људи у Србији веома мало знају о нашој баштини и наслеђу на Косову и Метохији, а да их са друге стране често спомињу.
- За одлазак на КиМ довољна је лична карта и жеља да се обиђе оно о чему се стално воде расправе. Овај пројекат радимо мало из револта, мало из бунта. Окупио сам "диверзантски" тим врхунских стручњака - каже Јововић.
МОНСТРУМИ запуцали током првомајског УРАНКА: Тешко рањена рода више неће моћи да ЛЕТИ (ФОТО)
Вођа српског ронилачког тима Божана Остојић, која партнерски са њим ради на овом пројекту, послала документацију Руском географском друштву, елитној екипи за таква истраживања, чији је покровитељ министар одбране Сергеј Шојгу.
То је део тима који се бави свим археолошким пројектима везаним за дубока роњења. Нису директно везани за министарства, већ наступају као НВО.
- Тај тим је на основу нашег пројекта из Санкт Петербурга дошао на КиМ — њих 40-ак са четири комбија и са опремом од два и по милиона евра. То је највећи пројекат српско-руске сарадње после рата на Косову и Метохији. Језеро је дубоко 110 метара, тако да смо са веома озбиљним руским скенерима урадили 3Д пресек. Радили смо у више координисаних тимова историчара и подводних археолога. Ипак, и поред лоших временских услова, одмах смо осетили братску везу — они су се радовали више од нас када смо нашли цркву из 13. века потопљену на скоро 50 метара и Кулу звонару од седам метара - прича Јововић.
ПОСЛЕДЊИ ЧУВАР ЗЕЈТИНЛИКА: Дека Ђорђе данас пуни 91 годину
Пројекат се радио у фазама, због отежавајућих околности - Кфор га надлеће, честе су промене временских услова, таласи знају да буду високи, а снимало се у јануару због боље видљивости, наводи аутор филма и додаје да је веома битна подршка одређених институције, као што је то музеј Српске православне цркве и Музеј Херцеговине у Требињу, јер Јелена Анжујска својом владавином није била везана само за Косово и Метохију.