ДА ЛИ ГЕНЕТСКИ ИМАМО ИМУНИТЕТ НА КОРОНУ И МОЖЕ ЛИ ПЦР ТЕСТ ДЕТЕКТОВАТИ НОВЕ СОЈЕВЕ: Све што досад нисмо знали о ковиду
На имунитет утиче и генетика, а ПЦР тестови су осетљиви и на британски сој короне
Др Јелена Беговић, директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство каже да пролазимо кроз један талас епидемије са интензивнијим и мање интензивнијим периодима. Наводи да је британски сој коронавируса опаснији и да се сам вирус мења. Зато се, напомиње, развијају и нове вакцине. Истиче да свако има свој имунитет који је једним својим делом дефинисан генетиком.
КРИЗНИ ШТАБ ЗАСЕДА ДАНАС У 8,00 ЧАСОВА: Београд тражи отварање, шта чека Србију?
ПРОЛЕЋЕ ЈЕ СТИГЛО, АЛИ СНЕГ НЕ ОДУСТАЈЕ: Припремите се за прави зимски дан
НЕВРЕМЕ И ОЛУЈНИ ВЕТАР: Обустављен саобраћај у популарној туристичкој дестинацији Срба!
Др Јелена Беговић је изјавила да се тренутно налазимо у једном од многобројних таласа који се смењују са периодима смирења. Корона се, наводи, дефинитивно неће смирити док не прође кроз целокупну популацију.
- Зато мислим да је важно да се што већи број људи вакцинише. Ово је један континурирани талас са интензивнијим и мање интензивнијим периодима - навела је Беговићева
Према њеним речима, два су битна фактора.
- Први је да је био период одмора и путовали су људи у скијашке центре и нису се придржавали мера и јако пуно људи се одатле враћао заражен. С друге стране имамо британски сој који је изузетно инфективан. Он је и опаснији. У британским изјавама и званичним препорукама је да даје тежу клиничку слику - истакла је Беговићева.
Наводи да они за сада тврде да су вакцине које имамо високо ефикасне.
- Друге вакцине немамо. Израел је дошао до скоро 50 одсто вакцинације укупног дела становништва и врло брзо ће бити близу колективног имунитета. Доста су мере опустили, али све бројке указују да те вакцине апсолутно делују - каже др Беговић.
Израел је, наводи, мудро одлучио да уведе стимулацију људима.
- Они који су вакцинисани или прошли кроз болест могу да иду на сва друштвена дешавања слободно у наредних шест месеци. И то је изгледа људе мотивисало да масовно примају вакцине. Та бројка од скоро 60 одсто вакцинсаних, односно 80 посто старијих изнад 65 година је изванредна - наводи Беговићева.
Пи-си-ар, напомиње, детектује британски сој.
- Брзи антигенски тестови су доста поуздани и свако ко добије позитиван резултат сматра се позитивним. Они су доста поуздани што се тиче позитивног резултата. Негативан мора да се провери. Ако постоји било каква сумња на корону шаљу се на пи-си-ар тест - указује Беговићева.
Према њеним речима брзи тестови ипак нису за кућне услове већ би требало да их раде здравствени радници.
- Антигенски тестови који се користе у ковид амбулантама су валидирани у нашим лабораторијама и показали су се поузданим за позитивне резултате - наводи др Беговић.
Истиче да се сам вирус мења.
- Док год је у оволиком броју људи постоји вероватноћа да ће даље да мутира. Може да мутира у опаснију варијанту, а може и да постане блажи. Може да се развије тако да вакцина више не може да ради. Развијају се и вакцине које узимају и то у обзир. Претпостављам да ако се то деси да ћемо имати и нови одговор са вакцинама - додаје Беговићева.
Имунитет је, каже, једним својим делом дефинисан генетиком.
- Сви смо генетски различити. Свако од нас је имамо неке своје симптоме и тешко је наћи некога ко је на исти начин прошао корону. И наше генетике су различите и дају различите имунитете. Обликујемо га тако што долазимо у контакт са различитим изазовима. Наш организам то памти и на основу тога човек има неки свој специфични имунитет - истиче др Беговић.
Каже да не зна ко саветује пробиотик у вези са вакцинацијом.
- Пробиотик није лек, већ суплемент. Они доприносе добром здравственом статусу организма када га уносите. Ви уносите жив организам. Код пробиотика су изузетно ретко лоши исходи, као миокардитис, али је јако ретко. С обзиром на то да се велике количине антибиотика дају у лечењу ковида, има смисла узимати пробиотик како би се побољшала микрофлора. Све остало не постоје апсолутно докази да може да се користи у превенцији и лечењу ковида и других болести - указује Беговићева.
Сматра да мора сваки човек да нађе пробиотик који ради и да ми кроз храну уносимо "велику количину бактерија од којих су неки сигурно пробиотици".
На питање да ли има смисла проверавати антитела након вакцинације наводи да смо сви били вакцинисани у животу пет, шест пута и никада се нисмо питали колико смо заштићени.
- Када добијете на тесту, да имате одређена антитела, ако немате, то не значи да нисте заштићени. Много људи је прошло кроз ковид, а да немају антитиела. Поред антитела постоје и ћелије које штите наш организам од следеће инфекције, односно следећег сусрета са короном. У највећем броју случајева се и деси да после вакцинације имате антитела. Мали је проценат у популацији људи којима вацкина неће изазвати имуни одговор, али ти је један јако, јако мали проценат - закључила је др Беговић.