ГОДИНА ПРОЂЕ, АЛИ ДАН У 2020. НИКАДА: Смрт је харала и носила познате, а листа је све дужа и дужа!
Година у којој се десило "све и ништа" - кратка ретроспектива 2020. године.
Дошао је крај године... Месец децембар, месец који нас је навикао да све у њему светлуца, расположење људи лепрша, осмеси се преливају по улицама, спремају се поклони, празнична атмосфера, атмосфера која мирише на све верске празнике, богату трпезу и окупљену породицу око исте.
Међутим, децембар 2020. године мирише на све, осим на ово.
Не зауставља се смртонсони талас у Чачку: Корона вирус однео још пет живота
ХИТАН АПЕЛ ИНСТИТУТА ЗА ТРАНСФУЗИЈУ: Много људи је заражено короном, нема ко да даје крв
НОВО ЖАРИШТЕ У СРБИЈИ? Позитиван је сваки други тестиран - уведена ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА!
Како се ближи крај ове фамозне, чудне, сиве, тмурне и бесконачно дуге године, све чешће на друштвеним мрежама видимо коментаре "свашта се десило у овој години, а није се десило ништа".
Вођени тиме, извукли смо кратку ретроспективу ове "ништа и свашта" године, колико се заправо није десило ништа, а десило се свашта.
Новембар 2019. године, пронађени први заражени до тада нама непознатим вирусом COVID-19 у некој провинцији, у Вухану, у Кини... Далеко је Кина, мислили смо, остаће тамо... Мало по мало, ето га у Јапану, мало по мало, шири се све више и брже... Опет, далеко је, говорили смо. Остаће тамо. Читали смо вести о корони, и досадне и занимљиве, појачали витамине и исхрану, али чисто реда ради, ближи се зима доба када владају грипови и прехладе, не због неке тамо короне, говорили смо... Временом нам вести о корони постају досадне, нисмо читали, слушали о њима, мењали смо портале, ТВ програме и радио станице на којима се о фамозном вирусу говорило... Нисмо слушали о броју заражених и преминулих... А вирус расте, шири се и стеже обруч око кугле земаљске све јаче.
Вирус, случајно или намерно убачен, пуштен из лабораторије у Кини односи животе, закључава светске метрополе, а ми се спремамо за прославе, безбрижни, срећни, ушушкани у пољупце и загрљаје својих најмилијих о којима сада само можемо да маштамо.
Е, када је већ стигао до Италије, мало нас хвата паника, близу су браћа Италијани, није навино, говорили смо. Враћамо појачану исхрану, перемо руке ту и тамо, али настављамо да се грлимо и љубимо, није баш толико близу, неће нас, говорили смо. И тако смо испратили стару и дочекали нову годину, срећни, јер, неће то нас. Ишли на концерте, певали...
Мало по мало, наши грађани прославили су све верске празнике, кад, али, ето га тај чувени март у Србији. Појавили су се први заражени корона вирусом, уводе се нове мере које мењају наше свакодневне животне навике из корена, бивамо уплашени и тада креће никад дужа, никад чудна година за све нас.
Читали смо у овој години о мерама које уводе земље широм света, страховали шта ће се код нас увести. Били у карантину, свађали се и волели са породицама, радили од куће, нисмо виђали баке и деке, славили смо Васкрс, рођендане, славе на потпуно другачији начин до сада, мање смо се љубили и грлили, али смо били ближи једни према другима. Прихватили смо чињеницу да су одложене све утакмице, сва дешавања, гледали смо већ снимљене и виђене серије, филмове, утакмице, концерте. Нисмо се познавали под маскама, али смо се познавали по здрављу, чували смо једни на друге, поштовали мере колико је то у нашој људској моћи и природи. Аплаудирали медицинарима са својих тераса и балкона. Волели смо се, грлили и љубили на један потпуно другачији начин.
Међутим, црних вести све више, сабласно, али реално, црне вести о корони низале су се као бисери. Данас највише заражених, данас највише преминулих, обарамо црне рекорде, поштујте мере или нас чека сценарио као у Италији, преминуо славни музичар, композитор, спортиста, глумица... Неки од короне, неки због више силе... Можда је тако требало, можда није, али ову годину дефинитивно бојимо у црно, црно уз мало светла и наде да нас чека несто лепше, боље, да нас чекају неки други, бољи, лепши, успешнији дани, људи, глумци, певачи, спортисти...
Сигурно не последњи поздрав, али последњи поздрав у овој години дајемо свима који су из ње отишли можда и пре времена.
Свет се у сузама ове године, усред короне и црнила везаним за њу, опростио и од великог Кобија Брајанта, црне мамбе, кошаркашке иконе и идола како младих, тако и старих. Испратили смо ове године и Мајкла Оџа, Мишу Тумбаса, Владицу Поповића, Илију Петковића и Радомира Антића, Бобану Величковић која је преминула приликом порођаја. И можда најтрагичније и најболније, за крај, свет је примио вест о смрти великог Дијега Марадоне. Нису сви умрли од короне, али ова година је црна сама по себи.
Отишли су нам даровити и квалитетни певачи, глумци, песници, музичари, писци попут Исидоре Бјелице, Десимира Стојановића, Боре Дрљаче, Мише Алексића, Ивана Бекјарева, Неде Арнерић, Бојана Златановића, Киће Слабинца, Добривоја Топаловића, Мустафе Надаревића, Горана Паскаљевића, чувеног Џеја Рамадановског, нашег познатог глумца Тихомира Арсић.
Опростили смо се од великих стручњака, од др Миодрага Лазића Лазе, који је живот дао да би спасао наше животе, Момчила Крајишника, Владе Бјелогрлића, дочекала нас је и смрт државног секретара Бранислава Блажића...
И можда најбитније за нас и верни народ Црне Горе, испратили смо због последица корона вируса патријарха СПЦ Иринеја Гавриловића и митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића. За мање од месец дана опростили смо се од две битне и важне личности за вернике Србије и Црне Горе, за државу, за цркву. Однела их је корона онда када није требало и пре времена.
Однела нам је корона много, и многе, али не преостаје нам ништа друго него да наставимо онде где смо стали. Да сачекамо боље дане, бољи живот, неке срећније дана, неке дане који ће мирисати на срећу док гледамо у неке нове спортске, музичке, песничке, глумачке наде док се смејемо, грлимо и љубимо, поново, као некада!
Живот је бескрајни низ слика, догађаја, суза и среће, а у моментима и спој трагичних јунака, који су ратници живота, инспирација, али и опомена свима нама да увек можемо боље, више, али можемо и до самог краја.