"НИСМО УСПЕЛИ СА ОПШТИМ МЕРАМА": Годину дана од првог случаја короне у Србији - шта је струка до сада научила

- По самим бројкама смо на нижим нивоима него пре, али то не значи да је ситуација боља кад се упоређује. Покушавамо да одржимо прелазак у нековид систем, то постаје поново тешко - каже Кон.

Додаје да је британски сој корона вируса заступљен са око 30 одсто и истиче да је тај сој показао далеко већу ефикасност у преношењу у млађем узрасту.

- Најважнија превентивна мера није затварање, него вакцинација. Почиње време потпуног истеривања вируса. Имунитет стечен вакцинацијом је знантно јачи од имунитета који се добија слабом инфекцијом, не могу да тврдим, али највероватније је тако. Треба две дозе примити - истиче епидемиолог.

Наводи да је "онај ко изабере да се не вакцинише, изабрао вирус". Додаје да нам треба најмање дупло вакцинисаних него сада да бисмо могли да мислимо да се озбиљно повећава колективни имунитет.

Члан Кризног штаба указује да нисмо успели са општим мерама - дистанцом, маскама, редовним прањем руку.

Пуковник др Иво Удовичић, командант Војномедицинског центра Карабурма, каже да је у последње време приметан пораст броја оних са тешком клиничком сликом, додајући да је влики притисак на интензивној нези.

- Морамо да задржимо тај ниво новозаражених да бисмо са овим капацитетом могли да не отварамо нове ковид болнице. Звездара је пуна пацијената, где ћемо те пацијенте? ВМА је пун, Клинички центар. Морамо да нађемо баланс, ако крене преко 4.000 наредних дана, изгубили смо битку и морамо отварати нове ковид болнице. Спирала се врти опасно - каже пуковник др Иво Удовичић.

Додаје да је тренутно у ВМЦ Карабурма хоспитализовано 87 пацијената, од којих је 15 на интензивној нези.

Истиче да је болест изузетно тешка и да су компликације различите, често и изененадне. Каже да се дешава да је неко у добром општем стању, разговара са лекарима и да за сат времена умре.

Када је реч о вакцинацији, указује да маске не сме да се скине после примања прве дозе вакцине.

- Прва доза, друга доза 14 дана и апсолутно смо заштићени - да нећемо добити тежу слику. Можете да оболите, али биће обична прехлада. Док сте болестни и заразни не смете ни са ким да се виђате, можете да пренесете болест - каже др Иво Удовичић.

Додаје да у болници има пацијената који су се заразили око примања друге дозе, али сви имају благ облик и нема проблема са болешћу.

Проф. др Радмило Јанковић, заменик директорка КЦ Ниш и директор Клинике за анестезију и интензивну терапију КЦ Ниш, указује да се ситуација на југу Србије драматично погоршава последњих дана.

- Осим Врања, данас Ниш има убедљиво највећи број заражених од почетка епидемије, то је два и по пута више него у Београду ако гледате на сто хиљада становника. То оптерећује здравствени систем - наглашава др Радмило Јанковић.

Указује да се капацитети јако брзо пуне и да су готово исцрпљени у свим болницама на југу Србије.

- Наше људство је на два места, то је велико оптерећење. Била је потребна једна шибица да се запали, видело се да неће бити боље, и да ће окупљање на скијалиштима направити експлозију - каже заменик директора КЦ Ниш.

Сматра да у генетици лежи одговор зашто различите особе развијају различиту клиничку слику.

- Прво је то актуна вирусна инфекција, затим претерани имуни одговор, па последице онога што је вирус направио сваком органу. Поремећује се читав систем и највише погађа систем коагулације - каже др Радмило Јанковић.

Проф. др Предраг Саздановић, директор КЦ Крагујевац, каже да је ситуација у том граду такође озбиљна. Тренутно се лече 202 пацијента, одк ојих је 56 на интензивној нези, који, каже, захтевају изузетно скупу и брижну негу.

- Бројке су порасле за 65 одсто за месец дана, то значи да је све кренуло да расте пред Сретење са експлозијом после Сретења. Ми морамо као клиничари и лекари да кажемо истину - суштина је једноставна: имамо епидемију, мере, вирус који нисмо довољно упознали, и морамо да укључимо логику и питамо се где је извор - тамо где су дружења и места ширења вируса - истиче директор КЦ Крагујевац.

Указује да је дошло до хоризонталног заражавања и да су читаве породице у болницама.

- Клиничка слика је тежа код старијих. Нема полне разлике. Битно је да имамо пацијенте који брзо добију најтеже облике клининичке слике, у року од два три дана од почетка болести знамо да ћемо ставити на неку врсту респиратора - наводи Саздановић.

Подсећа да Клинички центар већ годину дана игра на три фронта - ковид, нековид и средина која раздваја два дела.

- Нисмо престали да лечимо све друге пацијенте. Имали смо амбициозне планове да радимо онколошке пацијенте, мораћемо да редукујемо те ствари. Систем је као хармоника, мора да се шири, а трпеће онколошки, васкуларни и цереброваскуларни пацијенти - напомиње Саздановић.

Професорка имунологије Вера Правица са Медицинског факултета Универзитета у Београду наводи да о вирусу доста тога знамо али и да много тога још не знамо.

- Не знамо како наш имунски систем реагује на вирус који се тако понаша, који се не понаша предвидиво. Мене брине што се јавља болест, ту је вакцинација оно што спасава. Кад имате инфекцију и било који облик болести, ви не можете да предвидите ни комплетну реакцију имунског система и различите компликације које могу да настане после благог облика да имате тешке и дуге облике. То је проблем и то је непредвидиво - каже проф. Вера Правица.

Наводи да је реакција на вирус страшно индивидуална и да се не зна како ће се организам понашати кроз неколико дана.

Указује да је вирус класичан САРС вирус који изазива озбиљан респираторни синдром.

- Може да изазове аутоимунске феномене - наш имунски систем уместо да се бори само против вируса, почиње да се усмерава и против сопствених стурктура. Није ово једини такав вирус, али је чињеница да има разних симтпома где може да нападне разна ткива и органе што није последица деловања вируса, већ нашег имунског система - каже проф. имунилогије.

Указује да још није дефинитивно шта одједном преломи ситуацију.

Када је реч о стварању антитела после вакцинације, проф. Вера Правица наводи да су истраживања указала да, ако сте изложени вирусу, а не разболите се, да је имунски договор адекватан.

- Не треба радити само антитела, није то само оно што нас штити, важне су и меморијске ћелије које се стварају - које су запамтиле први контакт са вирусом и моћи ће брже, боље и ефикасније да реагују у следећем контакту - напомиње проф. Вера Правица.