Годишњица рођења Михајла Пупина: Шта је све завештао својим Србима наш "научењак" који је задужио свет
Михајло Пупин, један од најзначајнијих научника који је достигнућима задужио човечанство, рођен је на данашњи дан 1854. године у Идвору
Михајло Пупин, један од најзначајнијих научника који је достигнућима задужио човечанство, рођен је на данашњи дан 1854. године у Идвору, а у Народном музеју, који баштини Легат овог великог научењака, физичара, стручњака на бројним пољима кажу да је то прилика да се сагледа и Пупинова несебична природа даровања на пољу уметности.
Mozzart стипендира, ти тренираш са Жељком Ребрачом!
НАГЛИ ПОРАСТ ОБОЛЕЛИХ У БОРУ: Регистровано још шест нових случајева, укупно 18 оболелих од короне
КОРОНА БИЛАНС У УСТАНОВАМА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ: Потврђено присуство вируса код 40 корисника и девет запослених
Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић истиче да је Пупин након Првог светског рата Музеју, који је преживео велике губитке и чије су збирке оштећене, даровао уметничка дела, а међу њима радове Паје Јовановића, Уроша Предића.
- Музеј је током Првог светског рата био девастиран и захваљујући Пупину дошли смо до изузетних уметничких дела, један део чине она која је Пупин сам поклонио Музеју, а то су дела Паје Јовановића, Уроша Предића. Други де су она набављена захваљујићи Фонду који је осовано 1923. године - рекла је директорка Народног музеја.
Пупин је знајући да је Музеј остао без портета Руђера Бошковића отишао директно у Праг код Влаха Буковца који је тада био на врхунцу каријере и тражио да за Музеј наслика Бошковића, једног од највећих умова науке свог времена.
Међу чувеним делима Паје Јовановића су портрети Михајла Пупина и његове ћерке Варваре Пупин, као и дела које су насликали Констатнин Данил, Новак Радоњић, Павле Симић и Георгије Бакаловић.
У сталној поставци Музеја пет је дела које је Пупин лично поклонио Музеју и још два од 12 набављених захваљујући задужбинарству Михајла Пупина.
Српски научник је 1923. одлучио да се приреди посебан Фонд за откуп уметничких дела, који је растао и 1932. године омогућио и публиковање монографија везаних за српску средњовековну културу и уметност и прикуљлање материјала и снимање најнеопходнијиих фотографија нужних да бисмо имали добро уметничко дело.
- Осим уметничких дела, захваљујући Пупиновом фонду снимљено је и око 7.500 плоча изузетног материјала употребљених за публиковање седам монографија посвећених средњовековним манастирима, прикупљено је и 10.000 фотографија. Из истог Фонда публикована су дела о Манасији, Раваници, Студеници - прецизирала је Борић Брешковић и подсетила да је УНЕСКО 2015. прогасио за годину Михајла Пупуна.
Захаваљујући открићима, достигнућима и заслугама, Пупин је запамћен у целом свету као изузетан научник, а посебно је као личност уписан златим словима у историју развоја Народног музеја, рекла је Брешковић.
Међу делима која је Пупин даривао су и две слике Уроша Предића Хецеговачки бегунци и Сироче на мајчином гробу које су у Музеј стигле 1923. године.
- Реч је о изузетном поклону. Многи знају та дела Паје Јовановића и Уроша Предића, али не знају да је тај део наше сталне поставке део Легата Михајла Пупина, доброчинитеља српског народа - истакла је Борић Брешковић.
Михајло Пупин био је научник, један од оснивача Америчке агенције за истраживање свемира (НАСА), професор у Њујорку на Универзитету Колумбија, добитник Пулицерове награде, пријатељ америчког председника Вудроа Вилсона захваљујући чему се застава Србије вијорила на Белој кући и америчким институцијама, велики доброчинитељ. Умро је у САД у марту 1935. године где је и сахрањен.
Успомену на Михјала Пупина чува Образовно-истраживачко друштво које је 2011. године покренуло је медијску "пупинизацију" кроз најразличитије теме, чиме је, како се оцењује, допринело да је данас име тог великог научника, изумитеља, добротвора, мецене и политичког радника, пронашло боље и видније место у широј јавности.
