ГОТОВО ПОЛА МИЛИОНА ГРАЂАНА ИМУНИЗОВАНО: Стручњаци се огласили, открили колико траје заштита од вируса! (ВИДЕО)
До сада је скоро пола милиона људи у Србији примило вакцину.
Питање које многи постављају, после колико дана се стварају антитела и која ће их вакцина најбрже створити. О тој дилеми је говорила Марија Гњатвић, научна сарадница Института за примену нуклеарне енергије.
МАСОВНА ВАКСИНАЦИЈА У СРБИЈИ: У Шапцу почела имунизација непокретних грађана
КОРОНА ОСТАВИЛА МНОГО ВЕЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ НА ЗДРАВСТВО: Др Ашанин открио забрињавајуће податке из болница
ОД ДАНАС ЈОШ ЈЕДАН ИЗБОР ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: На сајам стижу и прве количине Фајзерове вакцине
Марија Гњатовић је објаснила да се после прве дозе вакцине покреће имунолошки одговор, а да је за синтезу антитела потребно неко време, од седам до 14 дана за мерљиве количине. Истиче да се пун ефекат ствара отприлике две недеље након друге дозе вакцине, и тада или касније би људи требало да се тестирају ако желе да провере ниво антитела.
Научна сарадница Института за примену нуклеарне енергије наводи да се вакцине разликују по саставу и носачима и да међу њима постоје неке минималне разлике када је реч о стварању антитела.
Додаје да, према њиховим истраживањима, "Фајзерова" вакцина најбрже даје одговор, што не значи да је најбоља јер је питање колико ће антитела трајати. Истиче да је то испитано на малом узорку.
Када је реч о руској вакцини, Марија Гњатовић каже да и она ствара брзо антитела, али да све то зависи од индивидуалних фактора, и још једном понавља да су све то прелиминарни закључци.
Имунолошки одговор зависи од дужине излагања патогену
На питање колико ће трајати антитела, Марија Гњатовић је рекла да, према информацијама од произвођача, претпоставља се да ће имунолошки одговор трајати између пола године и две године, за руску нешто дуже, за "Фајзерову" нешто краће.
Напомиње да то зависи и од дужине излагања организма патогену, или самом протеину.
Истиче и да РНК вакцине не могу да уђу у наш ДНК, јер кад би се то дешавало, живот не би био могућ. Како каже, то не би требало да плаши људе јер је највећи проблем био то да РНК из вакцине опстане у нашем организму неколико дана да би се покренуо имунолошки одговор.
Када је реч о опстанку антитела у организму, Марија Гњатовић је рекла да се још не зна колико ће она трајати, али да се мерењем у оквиру шест месеци и праћењем тенденције опадања може предвидети дужина трајања.
Да ли су мутације разлог за бригу
Марија Гњатовић напомиње и да мутације вируса нису разлог за забринутост јер се то стално дешава, али је свкако добро да се то прати.
Како каже, коронавирус мање мутира него грип, и врло је лако прилагодити квалитетне вакцине тим мутацијама.
Вирус је до сада мутирао у домену који је важан за улазак у ћелије, али по информацијама произвођача, вакцине су и даље делотворне и за сада не би требало бринути у том смислу.