ХАКЕРИ ВРЕБАЈУ ВАШЕ ПОДАТКЕ ИЗ ТЕЛЕФОНА И РАЧУНАРА: Ево како да се ЗАШТИТИТЕ!

Рачунар / Извор: Профимедиа

Велики број клијената банака користи интернет банкарство код куће на рачунару или обављају банкарство у покрету паметним телефоном или таблетом

Упркос високим сигурносним стандардима, увек постоји ризик да ће криминалци покушати да шпијунирају податке о личном приступу или злоупотребе Ваш дигитални идентитет.

Шпијунирање или "лов на податке", познато као "крађа идентитета", чини око 12 одсто свих случајева сајбер-криминала пријављених у 2017. години а просечна штета је 4.000 евра по случају.

У току викенда биће појачана контрола на путевима: Пљуштаће казне и због мобилних телефона

САМО ЗА НАЈПАМЕТНИЈЕ, покушајте да решите РЕБУС из старих српских новина! (ФОТО)

ЗБОГОМ ЗИМО, ПРИПРЕМИТЕ ПРОЛЕЋНУ ГАРДЕРОБУ! За викенд прави ролеркостер, температуре до 20 СТЕПЕНИ!

Како би се спречила таква штета и како би се интернет банкарство могло несметано спроводити на рачунару или паметном телефону, потребно је поштовати неколико основних правила. Потребно је да имате последње верзије: оперативног система, вирус скенера, firewalla и банкарске апликације.

Кућни рачунари могу бити прва "улазна врата" за приступ криминалцима. Ако нису адекватно заштићени, отворена су "улазна врата". Ако банкарство обављате путем интернета, требало би да користите вирус секенер и фајервол (firewall).

Свако ко води рачуна о редовним ажурирањима софтвера остаће сигуран, укључујући и оперативни систем. Доступна ажурирања требало би да одмах инсталирате чим добијете обавештење, како би се осигурала одговарајућа заштита од вируса и тројанаца.

Шта учинити ако се догоди упад: Ако сумњате да сте били жртва крађе идентитета, одмах се обратите својој банци и поднесите пријаву полицији. У овом случају фишинг (пхисхинг) порука може послужити као доказ.

Интернет банкарство на непознатим рачунарима стога се не препоручује јер не можете бити сигурни да ли је рачунар одговарајуће заштићен. Исто се односи и на паметне телефоне и друге мобилне уређаје. Ко обавља банкарске трансакције и користи банкарске апликације, увек мора ажурирати оперативни систем и апликације.

мобилни / Извор: Профимедиа

Преузмите само банкарске апликације из овлашћене продавнице апликација:

- Апликације за банкарство требају се инсталирати само из овлашћене продавнице апликација на вашем паметном телефону или таблету (Гоогле Play Store/Apple App Сторе).

За инсталацију не смеју се пратити никакве, можда лажне, "информације" о преузимању с рекламних е-порука или web страница. Пазите на бесплатне верзије! Такође, увек будите скептични према плаћеним апликацијама, јер би то могао да буде и злонамерни софтвер.

Не чувајте шифре, бројеве трансакција и друге приступне податке на уређајима:

Лозинке, лични идентификацијски бројеви и трансакциони аутентификациони број никада се не смеју чувати нешифрирано у апликацијама, "у облак" или на хард диск. Чак и ако су сачувани као телефонски бројеви у адресару, то не пружа довољну заштиту.

Хакер / Извор: Профимедиа

Подаци о приступу такође се требају редовно мењати. Ово се односи на све корисничке рачуне, а не само на интернет банкарство.

Погледајте веб место за банкарство:

У случају крађе идентитета, преваранти покушавају, између осталог, намамити људе који не сумњају путем е-поште или СМС-а на web место за интернет банкарство, како би пресрели податке. Пре него што се клијенти банке пријаве у систем online банкарства, увек морају прво проверити да ли је то заиста криптована адреса банке или се крије нешто друго. То се може видети из симбола "закључавања" у интернет прегледнику и чињенице да web адреса почиње с "https".

Повећајте пажњу:

На e-mailove или текстуалне поруке наводно властите банке, које траже потврду осетљивих података, на пример, тражењем шифри или трансакционог аутентификационог броја, не треба одговарати. Клик на везе које воде на другу улазну страницу такође би требало избегавати.

Online куповина / Извор: Профимедиа/илустрација

Банке никад не траже такве податке, путем е-поште или СМС-а, али исто тако и не телефоном. Ако вас наводни запослени радник банке назове и затражи да заједно направите трансакцију с рачуна, одмах прекините позив.

Уосталом, према доступним подацима, од 2014. постоји тренд смањења случајева крађе идентитета у online банкарству. Уз повећану пажњу банковних купаца, то је и због чињенице да банке стално развијају своје механизме откривања.