ХЕРОЈ НЕ ЗАБОРАВЉА СВОЈЕ КОРЕНЕ: Спасилац са Тајланда у посети дедовини у Прокупљу
Ронилац Иван Караџић, херој акције спасавања дечака из пећине у Тајланду посетио место Ђурђевац код Прокупља, родно место мог оца.
- Много сам срећан што сам дошао у Србију, први пут после 1986. године, и сигуран сам да ћу доћи поново. Планирам да обиђем Београд, да посетим родбину у Нишу и село Ђурђевац, код Прокупља, родно село мог оца у коме сам у детињству проводио цела лета - рекао је Караџић.
Он се прошлог лета уписао у енциклопедије хероја, када је учествовао у спасавању 12 дечака, младих фудбалера, и њиховог тренера из потопљене пећине Там Луанг у Тајланду. Као један од најбољих познавалаца подводних пећина, укључио се у исцрпљујућу мисију и са колегама, у име живота, победио монсунске кише.
ШОК ИНТЕРВЈУ: Миломир Марић без длаке на језику проговорио о криминалцима, деведесетим, а оно што је рекао о АРКАНУ изненадиће вас!
"Ни ћушка, ни шамар..." Родитељи, обратите пажњу: Породични закон ускоро доноси РАДИКАЛНЕ ПРОМЕНЕ!
На питање да исприча како је протекао подвиг који га је прославио он прича:
- Била је то врло опасна акција. Желео сам да помогнем, иако је у том тренутку моја вереница била забринута и питала ме морам ли баш ја да будем део свега тога, будући да нисам Тајланђанин. Одговорио сам јој да није важно ко је одакле, већ помоћи и спасти дечаке. И дан данас се сећам сваког детаља ове акције. Много сам срећан што се акција завршила на најбољи могући начин, јер су сви спасени - додаје он.
Ипак, не заборавља настрадалог члана спасилачког тима Самана Кунана, као ни последњи дан када је све, за само неколико минута, могло да пође по злу због недостатка кисеоника и све вишег нивоа воде.
- У последњих пет минута морали смо хитно да се евакуишемо из пећине. Сва опрема, која је изузетно скупа, остала нам је заробљена и тек ових дана рониоци покушавају да је извуку. За нас је, ипак, најважније да су дечаци добро. Имао сам прилику да их видим поново на специјалној вечери, коју је организовао краљ Тајланда, а присуствовало је шест хиљада званица. Након тога их нисам виђао, јер влада строго контролише ко са њима контактира, желећи да их заштити - наставља своју причу храбри спасилац.
После овог искуства, Иван каже да му се живот много променио и да се још није вратио својим свакодневним навикама. О акцији спасавања држи предавања широм света, а пре два дана своја искуства, која ће, како верује, једног дана преточити у књигу.
- Последњи пут сам био пре 33 године. Одмах видим да се Београд много променио, а ја памтим калдрму и много трамваја... Остаћу седам дана и да осим Београда посетим родбину у Нишу, а оно чему се највишем радујем је одлазак у Ђурђевац, код Прокупља, родно место мог оца. Тамо сам у детињству био свако лето, чак и по три месеца. Сигуран сам да ће та посета бити врло емотивна. Не знам шта ћу затећи, али сећам се да су, када сам тамо био последњи пут, већ три-четири куће биле потпуно затворене - сећа се он.
ЗАШТО НАМ СЕ ДЕЦА УБИЈАЈУ? Самог чина нису НИ СВЕСНА, а ови знаци УКЉУЧУЈУ АЛАРМ
Пљускови и грмљавина, а онда ПРЕОКРЕТ: Ево када нам се враћа ПРАВО ПРОЛЕЋЕ!
ПРЕМИНУО ЈЕ ЧОВЕК ВЕЛИКОГ СРЦА Твитер жали за наставником који је својим КЊИГОМОБИЛОМ доносио радост сиромашној деци у Јабланици
Караџић је на Тајланд отишао 2006. године, на венчање пријатеља и, једноставно се заљубио у острво Кох Тао. Оно има само 21 километар квадратни, а чак 76 ронилачких центара. Занимљиво је да су до краја 19. века на њему казну издржавали политички затвореници. Сада је рај за рониоце из целог света, који од средине деведесетих масовно долазе у Тајланд.