ХЕРОЈИ СА ПРВЕ ЛИНИЈЕ ФРОНТА ПОД ТЕШКИМ УДАРОМ ДЕПРЕСИЈЕ: Развијају анксиозност због страха од ВИШЕ СТВАРИ
Борба против короне утиче и на најхрабрије.
Чак 50 одсто здравствених радника који учествују у борби против пандемије има благе симптоме депресије, 30 одсто несаницу, док око 15 одсто има клинички изражену депресивност, показала су светска истраживања. Највећи број њих након радног времена одлази кући те развија анксиозност због страха да ће пренети инфекцију деци, супружницима, родитељима...
Солидарност као приоритет - Меридианбет хуманитарним акцијама обезбедио донације за болнице широм Србије
УПОЗОРЕЊЕ ДОКТОРА КОНА: "Ми смо показали како се понашамо када се опусте мере, то НЕ СМЕ ДА СЕ ПОНОВИ"
"КОРОНА РАЗАРА БУБРЕГЕ": Специјалиста интерне медицине објаснио шта све корона ради људском телу
Цивилизација се у актуелном тренутку налази пред изазовом у виду пандемије која је већ довела до знатних здравствених, друштвених, економских и психолошких промена на глобалном нивоу, а само сазнање о постојању епидемије тешке болести која је недовољно позната и лако преносива код свих људи изазива одређени степен страха и анксиозности, који се сматрају очекиваним психолошким одговорима на неочекивано наступање промена великих размера.
Управник Клинике за психијатрију Клиничког центра Војводине доц. др Владимир Кнежевић објашњава да је анксиозност чак пожељна и корисна у извесним ситуацијама, јер мобилише све потенцијале једне особе у савладавању животних изазова.
- Поред анксиозности, као најчешће психолошке последице пандемијске констелације, јављају се депресивно расположење, несаница, као и проблеми са концентрацијом и апетитом. Познато је да су особе које су подложније негативном психолошком утицају пандемије старији људи и људи са одраније постојећим хроничним соматским и менталним поремећајима. Поред самог сазнања о постојању пандемије, чиниоци који могу допринети настанку психолошких последица јесу противепидемијске мере у виду физичког дистанцирања, карантина и смањења социјалних контаката, најчешће због осећаја усамљености и осећаја губитка контроле над животом. Све претходно наведено свакако може бити потенцирано раздвајањем породице, недостатком материјалних средстава, као и неадекватним информисањем - сматра др Кнежевић.
Као посебну популацију код које треба разматрати психолошки утицај пандемије, др Кнежевић каже да морамо издвојити здравствене раднике који учествују у лечењу ковид позитивних пацијената.
- Познато је да су они поред изложености високом ризику од инфекције, повећаним радним обавезама и последичним проблемима са менталним здрављем, изложени и страху због могућности трансмисије вируса са радног места у породицу. Због тога, здравственог радника морамо посматрати не само као професионалца, него и као родитеља, супружника или дете. Највећи број здравствених радника који лече оболеле од Covida 19 након радног времена одлази кући те развија анксиозност због страха да ће пренети инфекцију својим укућанима, деци, супружницима или родитељима, посебно ако живе са вулнерабилним категоријама какви су старији људи са коморбидним болестима јер они имају већу шансу за неповољан исход болести - објашњава.
Након што је препозната потреба да се како људима из опште популације тако и болесницима, али и здравственим радницима пружи психолошка подршка у превазилажењу потенцијално кризних периода условљених епидемијом, у Клиничком центру Војводине је формиран тим психолога који континуирано пружају подршку заинтересованим појединцима.
- Јасно је да сви морамо дати свој допринос у борби против епидемије, свако на начин за који је оспособљен, а сви заједно придржавањем противепидемијских мера - поручио је др Кнежевић.
Истиче да је јасно да су лекари и медицинске сестре спремни на личне ризике које носи њихова професија, док се породице ових људи могу сматрати колатералним жртвама.
- Супружници здравствених радника живе у страху како за свог супружника тако и за остале укућане, а претходно наведено је још интензивније када имамо у виду да велики број здравствених радника има за супружника другог здравственог радника. Породице се суочавају с недостатком слободног времена, премореношћу и сличним последицама пандемије код својих укућана здравствених радника - напомиње др Кнежевић.
У светској литератури је описано да код здравствених радника који учествују у напорном лечењу великог броја тешких болесника постоји велика шанса за појаву депресивних симптома, несанице и раздражљивости, а према речима др Кнежевића, додатни фактори који могу допринети настанку ових симптома код здравствених радника су изложеност вирусу, боравак у карантину, као и смрт или оболевање рођака и пријатеља од Covida 19.
- Велики допринос потенцирању анксиозности и рањивости за настанак менталних поремећаја доноси и ситуација када здравствени радници лече своје пријатеље или колеге од инфекције. Поред епидемиолошких фактора, значајно је поменути и друге који доводе до психолошких последица код здравствених радника, а то су нагло повећање радних обавеза, прековремени рад, као и фрустрација због немогућности да се болесницима помогне у довољној мери. У светским истраживањима се помиње да до 50 одсто здравствених радника који учествују у борби против пандемије заразне болести има благе симптоме депресије, 30 одсто несаницу, док око 15 одсто има клинички изражену депресивност - прича др Кнежевић.
СВА КИСЕОНИЧКА МЕСТА ЗАУЗЕТА У ОВОЈ БОЛНИЦИ У СРБИЈИ: Директор опомиње људе који се опуштају на купалиштима
СТАБИЛИЗУЈЕ СЕ СТАЊЕ У ПИРОТУ! Данас само ЈЕДАН позитиван на корона вирус
КРАЉЕВО И ДАЉЕ НА ОПРЕЗУ: Хоспитализовано 44 пацијента, један нажалост преминуо
ОТВАРАЈУ БАЗЕНЕ, КАФИЋИ РАДЕ ДО ПОНОЋИ: Почела релаксација мера у појединим општинама у Србији
У ОВИХ 17 ЗЕМАЉА СРБИ МОГУ БЕЗ ПЦР ТЕСТА! Две државе су нам ЗАТВОРИЛЕ ГРАНИЦЕ, списак је знатно измењен