Хирург Срђан Мијатовић о раду у Ургентном центру у доба короне: Каква је будућност лапароскопских операција?

Др Срђан Мијатовић / Извор: ФОТО: Приватна архива

Запослене у Ургентном центру COVID 19 није спречио да свој посао обављају беспрекорно.

- С обзиром на постојање вируса, а респираторни тракт је јако подложан његовом ширењу, лапароскопске операције се раде само код пацијената за које имамо тест да је ковид негативан - објашњава ass др Срђан Мијатовић, специјалиста опште хирургије, генерални секретар Удружења ендоскопских хирурга Србије и начелник хирургије 1 у Ургентном центру КЦС

Сутра ће бити четири месеца како је корона вирус први пут потврђен у Србији, а за то време редовно чујемо израз "црвена" зона. Мисли се, наравно, на инфективна одељења и ковид болнице, међутим, не треба заборавити да је Ургентни центар Клиничког центра Србије (КЦС) управо таква зона 365 дана у години, 24 сата дневно.

Због епидемије корона вируса, рад у овој установи, која збрињава не само Београђане, већ пацијенте из целе Србије, мало је реорганизован, али запослене у Ургентном центру COVID 19 није спречио да свој посао обављају беспрекорно. Без обзира на то што се процес рада одвија под посебним условима, јер је пандемија та која је "диктира" другачији начин и организацију.

СРЂАН ЈЕ ДОЖИВЕО ТЕШКУ НЕСРЕЋУ НА ВИДОВДАН У АМЕРИЦИ: Камион је СМРСКАН, пријатељи МОЛЕ ЗА ПОМОЋ (ФОТО)

"Старији људи нису ишли по ЖУРКАМА" Др Стевановић објаснио промену узраста НОВООБОЛЕЛИХ У СРБИЈИ

"КОРОНА ЈЕ ЗА НАС ЈОШ УВЕК НЕПОЗНАНИЦА" Докторка објашњава зашто је НАЈБИТНИЈЕ УРАДИТИ СКЕНЕР ПЛУЋА, а не рендген

"КОРОНА ЈЕ ЗА НАС ЈОШ УВЕК НЕПОЗНАНИЦА" Докторка објашњава зашто је НАЈБИТНИЈЕ УРАДИТИ СКЕНЕР ПЛУЋА, а не рендген

Како се у току епидемије збрињавају пацијенти у Ургентном центру, да ли се прво тестирају па оперишу или ипак мора другачије, да ли се изводе све хируршке интервенције, али и да ли је у току ванредног стања смањен број саобраћајних траума, објашњава специјалиста опште хирургије др Срђан Мијатовић, начелник Хирургије 1 Ургентног центра Клиничког центра Србије и генерални секретар Удружења ендоскопских хирурга Србије.

- Извините, морао сам у операциону салу - рекао је одмах на самом почетку, и објаснио да и он као хирург, али и његове колеге, и са и без корона вируса у току смене не могу баш ништа тачно да испланирају.

На питање колико се начин рада у хирургији изменио откако је корона вирус присутан у нашој земљи, колико је захтевнији и тежи, хирург одговара.

- Генерално гледајући, Ургентни центар је центар за збрињавање хитних трауматских стања како абдоминалне, тако и грудне трауме, које овде радимо. Такође, у Центру за ортопедску хирургију и микрохирургију, који се налази у склопу Ургентног центра, збрињава се трауматизам коштано-мишићног система, док Одељење неурохирургије збрињава повреде главе и врата. С обзиром на тренд удружених повреда, у последње време је све већи број пацијената којима је неопходно оперативно лечење од стране максилофацијалних хирурга, који имају велики допринос у потпуном оздрављењу пацијената - наводи др Мијатовић.

- Наравно, такав мултидисциплинарни приступ лечењу не би био могућ без изванредне службе Центра за анестезију и Одељења за радиологију и дијагностику УЦ, са којима свакодневно блиско сарађујемо. Комплетну слику о мултидисциплинарном приступу лечењу употпуњује рад са гастроентеролошком, кардиолошком и неуролошком службом у УЦ - додаје он.

- Потпуно смо комплетирани, можемо да урадимо и комплетну дијагностику и да збринемо све пацијенте. Зато смо прави Траума центар у том смислу. Поред овога наведеног, свакодневно се у Центру за ургентну хирургију УЦ збрињавају акутна абдоминална стања - навео је хирург.

- Али, сви смо се нашли у једној чудној ситуацији. Морали смо потпуно другачије да организујемо збрињавање ургентних пацијената. Јер, немају сви пацијенти који дођу резултат теста на корону, који потврђује да су негативни или позитивни. Тако да пацијенте код којих постоји сумња или указују на постојање инфекције COVID 19, на самом пријемно тријажном одељењу, хоспитализујемо у посебно изолационо одељење - прича доктор.

- У сарадњи са епидемиолошком службом раде им се серолошки тестови, ПЦР тестови. У случају да је пацијент позитиван, а неопходно је хируршко лечење, оперишу се у посебним операционим салама, које су потпуно опремљене за збрињавање таквих болесника. Постоперативно лечење се наставља у изолационом одељењу а након тога их упућујем на даље лечење у ковид болнице - КБЦ Земун, КБЦ "Др Драгиша Мишовић", КБЦ "Звездара" и однедавно у КБЦ"Бежанијска коса" - додаје Мијатовић.

Ургентни центар / Извор: Србија Данас

На питање о томе колико хитна стања дозвољавају да се пацијентима прво уради тест на корону, а затим комплетно хоспитализују да би се лечили, доктор одговара.

- Процедура је таква да се хоспитализује свако чије стање захтева акутно хируршко лечење. Ако се утврди потреба да он мора одмах да се оперише, одмах и иде у операциону салу, па се после тога ради дијагностика на COVID 19. У случају да може да се одложи хируршко лечење, прво се пацијент тестира. На тај начин штитимо и друге пацијенте и особље, да не би дошло до интерхоспиталног ширења инфекције, коју нисмо имали овде, на шта сам врло поносан - објаснио је хирург.

На питање да ли је међу пацијентима било више оних који су били позитивни на корону или оних који нису, доктор одговара.

- Та слика се мења у зависности од дужине и трајања пандемије, зависи од тога да ли је пик епидемије, када је дошло до наглог пораста нових заражених пацијената у популацији односно смањења броја оболелих од корона вируса. Тако да се та слика мењала из дана у дан, у зависности од тога колико је пацијената позитивно а колико негативно - одговара др Мијатовић.

Доктор је објаснио и на који начин и како се збрињавају пацијенти, да ли им се раде све хируршке процедуре, и да ли се раде лапароскопске операције.

- С обзиром на постојање вируса, а респираторни тракт је јако подложан његовом ширењу, лапароскопске операције се раде само код пацијената за које имамо тест да је ковид негативан. У том случају приступамо лапароскопским операцијама. Код акутних хируршких стања, где немамо јасно дефинисану слику о пацијенту да ли је позитиван или негативан на корона вирус, не радимо лапароскопске операције, из разлога јер постоји препорука и европског Удружења за лапараоскопску хирургију са којом смо ми у сталном контакту, да се лапароскопске операције код пацијента који су ковид позитивни не изводе - објаснио је др Мијатовић.

- Удружење ендоскопских хирурга Србије је организовало свој Други конгрес са међународним учешћем у новембру прошле године у Београду, којим сам лично председавао, а на којем су били присутни сви хирурзи из региона, као и водећа европска и светска имена и лапароскопске и миниинвазивне хирургије, као што су проф. др Селман Уранус, председник светског Удружења за ургентну лапароскопску хирургију, проф. др Гиусто Пигњата, код кога су данас еминентни лапароскопски хирурзи из Србије и целог света региона били на едукацији. Такође, активно учешће је узео и председник Европског удружења лапароскопских хирурга (ЕАЕС) проф. др Андреа Пиетрабиса, са којим смо у сталном контакту и и размењујемо садашња искуства у време пандемије COVID 19, у лечењу пацијената минимално инвазивном техником због његе специфичности - додаје он.

- Иначе, Удружење ендоскопских хирурга Србије (УЕХС) је у протеклих годину дана одржало више базичних курсева за лапароскопску хирургију, и то уз учешће предавача који су водећи стручњаци из свих области лапароскопске хирургије и едуковало више од 100 младих хирурга из Србије, Републике Српске, Македоније и Црне Горе - наводи хирург.

На питање да ли постоји одређени ризик ако се код ковид пацијената ради лапароскопска операција, др Мијатовић наводи.

- Да, постоји велики ризик. Морамо да штитимо и пацијента и све особље у сали, јер да бисмо ушли у лапараоскопску операцију морамо да креирамо пнеумоперитоне а где је већа могућност ширења аеросола (преношење вируса) него код других пацијената. Тако је већа могућност инфекције и анестезиолога, инструментарки, хирурга... - објашњава он.

Као наставак овог питања, упитан је и да објасни да ли то онда значи да је корона утицала на смањење броја урађених лапароскопских операција, на шта је доктор одговорио.

- У сваком случају је много мање изведених лапароскопских операција у периоду постојања корона вируса. Ова метода се, иначе, може применити у абдоминалној трауми, код акутних крварења, код збрињавања разних перформација на паренхиматозним органима, код карцинома дебелог црева, акутне упале жучне кесе, слепог црева и других стања која изискују хируршко лечење - објашњава он.

Као одговор на питање, каква је будућност робота хирургије у Србији, доктор одговара.

The referenced media source is missing and needs to be re-embedded.

- У нашој земљи и мање развијеним европским и светским земљама се о минимално инвазивној хирургији говори као о хирургији будућности. У еконосмки развијеним земљама минимално инвативна хирургија је далека садашњост уз примену најмодерније технологије и технике, која је неизоставна у модерном приступу хирургији. Увођење роботског система у здравствени систем земље би много томе допринело, јер је Србија уз Босну и Херцеговину, Македонију и Црну Гору, једина земља у региону која не поседује роботски систем. Његова мултидисциплинарност и могућност примене у абдоминалној хирургији, кардиохирургији, урологији, гинекологији би много допринела бољем, квалитетнијем и краћем опоравку пацијената - објашњава др Мијатовић.

На питање које је занимало све, колико се дневно операција уради у Ургентном центру, хирург је одговорио.

- Никада тај број није исти. Некада постоји већи саобраћајни трауматизам, некада има више акутних абдоминалних, грудних и неурохируршких траум, тако да не можемо тачно дефинисати који се у току 24 сата, али сви који дођу у Ургентни центар, буду збринути, не само из Београда, већ из Србије, па и региона - наводи он.

На тему карантина и ванредног стања, као и подацима Завода за статистику који показују да је у том периоду од 15. марта до 6. маја, када је био на снази полицијски час, било мање саобраћајних незгода и несрећа у односу на исти период прошле године и да ли су и запослени у Ургентном центру то приметили, доктор одговара.

- Јесте, значајно мањи број саобраћајних траума је био али по попуштању мера дошло је до повећаног броја саобраћајног трауматизма, нарочито у популацији која возе мотицикле, мопеде... Углавном је то популација нешто старија од 18, 19 година - додаје др Мијатовић.

На питање да објасни како њему као хирургу изгледа борба нашег здравственог система против корона вируса, и која би његова порука била грађанима, доктор одговара.

- Ја мислим да менаџмент ове куће на челу са Министарством здравља изванредно ради свој посао, ми имамо комплетну опрему, особље које ради са пацијентима је изузетно стручно, спроводе се континуиране едукације и што је најважније, млади лекари, сестре и остало особље се на најквалитетнији начин уводи у послове, који их очекују у будућности. Постоји велика мотивација свих запослених од најнижег до највишег кадра, и менаџмента, да се максимално помогне свим пацијентима у овом тренутку - поручио је др Мијатовић.

- Мислим да је јако важно спроводити едукацију кадра, примењивати мултидисциплинарни приступ раду, посебно слушати савете епидемиолога, пратити упутства Министарства здравља и придржавати се свих мера и изолације и самоизолације - додао је за крај.

"ПОСТОЈИ РАЗЛОГ ЗАШТО ТЕСТИРАЊЕ НА ГРАНИЦИ И НИЈЕ ТАКО ЛОШЕ" Ово је исповест Српкиње са одмора у Грчкој