Милојко Вучелић, амерички инжењер српског порекла, био је члан не само успешне мисије "Аполо 11" - првог слетања на Месец, већ и драматичне "Аполо 13" када је спасио астронауте.
- Хјустоне, имамо проблем - било је упућено Србину у Хјустону.
Проблем "Апола 13" 1970. године решио је Милојко Мајк Вучелић, пројектни менаџер НАСА васионске мисије, исти онај који је учествовао и у мисији "Аполо 11" - када је 20. јула 1969. човек први пут ступио на Месец.
За спашавање астронаута "Апола 13" амерички председник Ричард Никсон исте године одликоваће га највишим америчким цивилним одликовањем - Председничком медаљом слободе.
КОРОНА СТАВИЛА ПОД КЉУЧ ЈОШ ЈЕДНУ ОПШТИНУ У СРБИЈИ: Ванредна ситуација проглашена на територији целог места
- Аполо мисија је била перјаница за човечанство, а Мајк Вучелић био је на правом месту у право време - каже за BBC на српском Иван Костић, професор Машинског факултета на катедри за ваздухопловство.
Костић истиче да је Вучелић био врло признат стручњак у НАСА, али да се у Србији мало о томе зна.
- Имао је срећу да учествује у Аполо мисијама и заиста је дао велики допринос за струку - објашњава професор.
Ко је Мајк Вучелић?
Рођен је 1930. године у Гарешници у тадашњој Краљевини Југославији.
Дипломирао је 1954. године на Машинском факултету у Загребу - због ових биографских података, неки га сматрају Хрватом, иако је за себе говорио да је Србин.
Неко време је радио за "Мерцедес-Бенц" у Немачкој, да би се 1956. одселио код стрица у Америку - Атлантик је прешао теретним бродом.
Тамо се запослио у фабрици авиона "Цесна".
Неколико година касније, 1962. добија посао у компанији "Норт америкен авиејшн", која је сарађивала с НАСА - тамо је радио као пројектант уређаја за спасавање пилота из авиона пресретача Ф-104 Старфајтер и стратешког бомбардера Б-58 Хастлер.
Током Хладног рата био је део и америчко-совјетског свемирског програма Аполо-Сојуз - радио је на прилагођавању свемирских бродова за спајање са руским Сојузом.
Учествовао је и у програму прве америчке орбиталне свемирске станице - Скајлабу, лансираној 1973. године.
Године 1975. премештен је у Лондон, у функцији потпредседника "Ист Вес Трејда" за компанију Роквел Интернешнал задуженог за развој трговинских односа са земљама источне Европе.
И кад је напустио посао у НАСА, све време је био њихов репортер додељен BBC-u.
После тога оснива сопствену компанију - Идеал Елецтриц. Купио ју је као готово пропалу компанију у Охају и за кратко време је учинио профитабилном.
Преминуо је 10. септембра 2012. године - месец дана после смрти Нила Армстронга, човека који је први закорачио на Месец.
