"Хоклица јој треба?!" Брутални коментари због огласа за брање малина у Србији разбеснели мреже

Сезона бербе воћа у Србији почела је са првим јагодама и трешњама, и трајаће све до јесени када се очекују шљиве и јабуке. Оно што многи ишчекују јесу малине чија берба траје од јуна па све до краја јула, у зависности од рода. Малинари већ месецима уназад оглашавају понуде за посао и у њима нуде разне услове како би спремно сачекали сезону и у пуној снази ушли у редове малињака. 

Услови које послодавци нуде углавном су слични и често подразумевају смештај, храну и дневнице. Када је у питању зарада, она варира у зависности од договора, убраног килограма или гајбице малина. Прошле године, дневница радника била је око 6 000 динара, док за ову годину још увек нема експлицитних података, али се претпоставља да ће зарада бити слична. 

Иако се брање малина чини статичним и лаким, оно важи за један од тежих пољопривредних послова, што због веома раног устајања и одласка на њиву, што због целодневног боравка на сунцу које, према речима берача, често буде разлог за одустајање од овог посла.

Последњих година, на пољима малина све је више младих који уз помоћ овог посла зарађују новац за летовање, факултет или помоћ у домаћинству.

Берба малина траје углавном пар недеља, па они који имају искуства неретко издрже целу сезону, док људи који се први пут налазе пред оваквим задатком могу да наиђу на изазове. За професионалне бераче чија зарада се заснива на набраном килограму, овај посао из године у годину постаје рутина. Ипак, постоје и они који немају друге приходе, а овај посао им се учини лаганијим.

Приче из малињака сваке године нађу се на интернету, од огласа, па све до завршетка посла, неплаћања од стране послодаваца, или бахатог понашања берача. 

Ове године, док сезона још није ни почела, издвојио се случај једне жене која је у потрази за послом контактирала власницу малињака како би се договориле око услова.  

Вероватно поучена негативним искуством, захтевала је да се разговор сними како би касније, претпостављамо, имала доказ уколико дође до неспоразума. 

Ипак, од саговорнице није наишла на разумевање јер јој је одмах написала да не испуњава услове за овај посао. Овај случај остао би незапажен да жена која је конкурисала за посао није поделила преписку на Фејсбуку и изазвала лавину коментара. Једни су је подржали, други осудили, а било је и оних који су осули жестоку паљбу и по њој и по берачима уопште, али и по послодавцима. 

"Изгледа да и за брање малина треба добар ЦВ", "Је л' мора пољопривредни факултет баш или прихватате и неки други? Хвала", "Одувек су се берачи плаћали по учинку и на дневницу, зашто би то поштеном послодавцу био проблем?", само су неки од коментара у корист жене која је тражила посао. 

Они који су подржали малинаре, изјаснили су се на следећи начин: 

"Шта каже, хоклица јој треба?! Кући па седи", "Нисте радили код њих, али "знате" да би вас искористили и не би вам платили. Како то?", "Каква исплата сваког дана и јос да се снимају видео клипови? Ма дај овај народ отишао дођавола. Супер сте написали, не одговара и то је то. Крајње културно", гласили су коментари подршке за жену која је дала оглас да тражи бераче. 

Посебну пажњу привукао је и сам малинар који је прокоментарисао ову преписку. 

"До пре 3 године сам имао раднике и имали смо писани договор, осим са троје који су радили петнестак година. Обично нема проблема са послодавцем који је са радницима у малињаку (морам и ја пити кафу, попушити цигару, не могу ни ја 10 сати издржати на 40 степени)."

Иако објављивањем ове преписке није ништа решено, нити је жена добила посао, остаје нам да се објективно запитамо ко је овде у праву. Колико се данас поштује дата реч, колика је цена њеног неиспуњавања и која је граница изношења приватности у јавност.