И камен би заплакао: Емотиван сусрет мајке из Трнаве и сина након 40 година разнежио Србију - Мислила да је погинуо или је заборавио (ВИДЕО)
У селу Трнава, скривеном међу брдима у околини Новог Пазара, живи нана Мејрем, старица чије лице, прекривено дубоким борама, сведочи о животу пуном чекања, туге и наде.
Више од четири деценије њено срце било је заробљено у тишини и неизвесности – све до пре неколико дана, када се догодило оно што је и сама давно престала да сања.
Причу о њеној судбини забележила је хуманитарка Тамара Мисирлић, а управо захваљујући тој објави, свет је сазнао за бол ове мајке, а њен син – за њено постојање.
Свако јутро, пре него што би скувала кафу или отворила врата, Мејрем би себи тихо поставила исто питање:
"Где ли је мој син?"
Од тренутка када је последњи пут видела своје дете прошло је пуних 40 година. Није било писама, позива, ни вести. Само дуга, мучна тишина, која је сваким даном постајала све тежа. Године су пролазиле, а нада да је њен син још негде жив, да није заборавио, живела је тихо, закопана дубоко у њеном срцу.
- Можда је погинуо… можда ме заборавио… ко зна где је - говорила је Мејрем кроз сузе.
А онда, судбина је показала да никада није касно за чудо.
Након што је њена прича објављена на друштвеним мрежама и дотакла срца хиљада људи, Мејремин син се јавио. И не само то – вратио се кући.
Уследио је сусрет који је растопио и најтврђа срца. После четири деценије чекања, загрљај је био јачи од свих препрека, времена и дистанце које су их раздвајале. Љубав мајке – стрпљива, тиха, али непоколебљива – победила је заборав, растанак и године туге.
Тог дана, двориште оронуле куће у Трнави испунило се сузама, али овај пут – сузама среће. Мејрем је дочекала сина широм отвореног срца, са рукама које су деценијама чезнуле за тим загрљајем и љубављу која никада није избледела.