И СРБИ СУ СЛАВИЛИ БОЖИЋ 25. ДЕЦЕМБРА: Данас је све другачије, а ево који је разлог!

Пре готово једног века у Србији су владали потпуно другачији обичаји у односу на ове данас.

Веровали или не, о прослављању Нове године није се много говорило код нас. Данас је незамисливо живети без новогодишње еуфорије. У новинама и часописима масовно се деле савети како да што боље прославите овај догађај, а продавнице нуде разне погодности како би вам омогућиле што јефтинију куповину.

Међутим, некада, новогодишњи празници готово да се нису ни спомињали, а централни догађај сезоне био је Божић.

Новине из периода пре Великог рата најбоље сведоче о томе. То да је стигла Нова године помиње се узгредно, на трећој, четрвртој страници тадашњих новина, а о неком специјалном дочеку нема ни говора.

Када је у питању прослављање Божића, ствар је била много другачија у сваком погледу.

Једна разлика у односу на данашње време – пре Првог светског рата, држава и црква су време рачунале по истом, јулијанском календару, па је Божић прослављан искључиво 25. децембра!

За овај празник штампани су специјални бројеви новина за наредна 2-3 дана, препуни честитки, празничних огласа и реклама за могуће поклоне, а штампа обично није излазила 25. и 26. децембра. У овим празничним бројевима, Божић су народу честитали краљ и патријарх, а било је и огласа виђенијих грађана којима су они упућивали најлепше жеље својим колегама и пријатељима.

Увођење новог, грегоријанског календара догодило се одмах после Првог светског рата, 1919. године. Како Српска православна црква никада није признала овај календар она је наставила да обележава празнике на дотадашњи начин, па је ова година постала прва када се догодило да се Нова година у Србији славила пре Божића. Ово се задржало све до данашњих дана.

Судећи по новинским насловима и огласима из оног доба, ово је изазвало приличну забуну. Негде у то доба и прославе Нових година постају све чешће, док се Божић и даље помиње, али стидљивије. Међутим, 13 дана разлике настале заменом календара остале су “проблем” све до данашњих дана.

Иако су од тада празнична издања штампана искључиво за 6. 7. и 8. јануар, међу огласима је могуће пронаћи рекламе за дочек “нове” нове године, “српске” нове године, као и за оба Божића.

Временом се прослава Божића потпуно померила на 7. јануар док је дочек Нове године до данашњих дана остао “дупли”.