И Србији прети ерупција вулкана? Шок откриће: Вулкан се давно угасио, али ово чувено језеро крије велику тајну - стручњаци открили језиву истину о тлу у нашој земљи
Док Санторини подрхтава под све јачим земљотресима, стручњаци упозоравају на могућу вулканску ерупцију. Српски стручњаци су недавно за наш портал открили застрашујућу тајну која се скрива и у тлу наше земље - чувено језеро крије трагове вулканске активности.
Регион између Санторинија, Аморгоса и Јоса суочава се са интензивном сеизмичком активношћу, јер је у последња три дана забележено више од 550 земљотреса, а сви су били јачи од три степена Рихтерове скале.
Последња вест је да је Грчку погодио нови земљотрес магнитуде 4,7 степени Рихтера, забележен је у 11:35 часова на подручју Санторинија. Епицентар потреса поново је био у близини села Оиа, на 25 километара североисточно.
Да ли се вулкан буди?
Посебно забрињавајућа ситуација је на Санторинију, где је од јутрос у шест сати регистровано шест земљотреса јачих од 3 Рихтера. Учестала подрхтавања подстакла су грчке власти да сазову хитан састанак на највишем нивоу.
Стручњаци упозоравају да јачи земљотрес може покренути вулканску активност. Геолог и вулканолог Димитрис Костопулос изјавио је на грчкој телевизији Скај да би земљотрес јачине 6 или 7 степени Рихтера могао да активира магму и изазове вулканску ерупцију.
Грчке власти већ припремају шире мере заштите, укључујући слање инспекција на острво, додатно процењивање ситуације и могуће затварање школа и јавних установа, које су због серије потреса већ затворене до петка.
Да ли се понавља историја? Моћни вулкан пре 3.600 година уништио Минојску цивилизацију!
Санторини је познат по својој вулканској прошлости, а пре око 3.600 година управо је вулкан на овом острву изазвао једну од најразорнијих ерупција у историји. Ова Минојска ерупција довела је до колапса целе Минојске цивилизације, изазвала огроман цунами, који је погодио обале Егејског мора, и према неким теоријама инспирисала мит о изгубљеној Атлантиди.
Последња мања ерупција догодила се 1950. године, али сеизмичка активност која се сада бележи поново буди страх да би вулкан могао да се пробуди у много снажнијој форми.
Сеизмолог Ефтимиос Лекас, шеф научног комитета за Хеленски вулкански лук, упозорио је да вулкани на овом подручју имају тенденцију да експлодирају у великим размерама сваких 20.000 година, а од последње велике ерупције прошло је више од 3.000 година.
Шта би се догодило ако вулкан еруптира? Да ли прети цунами?
Научници анализирају потенцијалне последице могуће ерупције. Санторини је активни вулкан, а свака велика ерупција може изазвати последице широм Егејског мора, укључујући могућност цунамија.
Италијански вулкани попут Етне, Везува и Стромболија такође су под будним оком стручњака, јер се налазе у истој сеизмички активној зони.
Шта се дешава са вулканима у Србији?
У прошлости, подручје Србије је било веома вулкански активно. Трагови те вулканске активности могу се уочити на разним локацијама широм земље, а препознају се по специфичним облицима рељефа.
Недавно је у интервјуу за Србија Данас, заменик директора Геолошког завода Србије, дипл. инж. геологије Предраг Мијатовић, говорио о вулканским подручјима у нашој земљи, њиховом простирању, последњим ерупцијама код нас, као и о ризицима од вулканских ерупција у непосредној будућности.
Он наводи да су вулканске области оријентисане у правцима север-северозапад и југ-југоисток.
- Највећа вулканска област у Србији налази се на истоку, у литератури је позната као Тимочки магматски комплекс дужине преко 80 км, на северу прелази у Румунију, а на истоку преко Бугарске до Црног мора. Значајни врхови, остаци некадашњих вулканских купа су Тилва Њагра (Борско језеро), Тилва Мика, Првулове и Страхинове чуке, Кумастакан, Крше Сатули. У Шумадији значајни вулкански центри налазили су се на простору данашњих планина: Рудник (Острвица), Борач, Котленик, Тријеске код Горњег Милановца. У Јужној Србији је планина Радан цео вулкански комплекс са најпознатијим обликом Мркоњски вис, код Врања Грот и Облик. У југозападној Србији околина врха Коритника и села Тријебина.
Вулканска активност била је изражена и на теренима данашње Војводине, а доказана је посредно на основу делова језгра нафтних бушотина.
Наведена подручја у Србији су, међутим, према његовим речима давно угашена.
- Интезивна вулканска активност на нашим просторима са прекидима траје од горње креде пре 90 милиона година па све до пре 20 милиона година. Најинтезивнија вулканска активност била је у периоду од пре 40 милиона година до пре 20 милиона година. Према досадашњим геолошким истраживањима, код нас последња вулканска активност била је пре око 5,3 милиона година, што значи да се код нас налазе углавном угашени вулкани.
Дипл. инж. геологије Предраг Мијатовић напомиње да праћење вулканске активности у Србији не постоји, али се прати сеизмичка активност коју спроводи Сеизмолошки завод Србије.
Он истиче да је земља у близини активних вулкана врло плодна и погодна за узгајање различитих пољопривредних култура. Наводи да као резултат вулканске активности настаје и један од најкориснијих материјала,а то је зеолитски туф. Како Предраг објашњава, он се не користи само у пољопривреди, већ и у сточарству, фармацији и медицини, под условом да садржи више од 95% клиноптилолита.
- Вулканске области су значајне за индустрију, посебно рударство, у оквиру наших вулканских области и вулкана се налазе наша велика лежишта: бакра, злата, сребра, олова-цинка, лежишта квалитетних глина и грађевинских материјала. У близини наших вулканских центара налазе се и познате бање/лечилишта: Рибарска, Луковска, Јошаничка, Пролом, Врњачка, Врањска, Горња Трепча и Сијаринска - додаје он.
Осврнуо се, затим, и на нама најближе вулкане у Италији.
- Најближи активни вулкани Србији налазе се у Италији (Етна, Везув, Стромболи), угашених вулкана им у делу Средоземног мора око острва Санторини, Миконос.
Поред вулкана у Италији, поменуо је и ерупцију вулкана на Исланду "Ејафјадлајекидл" која је пре неколико година затворила авио-саобраћај у Северној и великим делом у Западној Европи.
Да ли нас чека нова вулканска катастрофа?
Сеизмичка активност у Грчкој и на Санторинију под будним је оком научника. Док стручњаци анализирају да ли ће доћи до ерупције, власти предузимају мере како би заштитиле грађане.
Да ли смо на ивици велике вулканске експлозије или ће се тло смирити? Одговор на то питање даће наредни дани.