Има ли победника после егзодуса? Када ће Хрвати схватити да се НЕ СМЕ СЛАВИТИ ПРОЛИВАЊЕ СРПСКЕ КРВИ?
Немогућност војне победе заменили су прогоном цивила, неуспех на ратишту допунили злочином.
Хрватска држава обележиће и овог августа злочиначку акцију "Олуја", која је пре 27 година уклесана у историју најсрамнијих потеза на читавом Балкана, у којој је са територије те државе протерано 280.000 Срба.
РХМЗ ИЗДАО ДВА НОВА УПОЗОРЕЊА: У Србији ће бити ПАКЛЕНО, један град на удару (ФОТО)
ЦЕО БЕОЧИН НА НОГАМА: Младићу се изгубио сваки траг, породица моли за помоћ (ФОТО)
ДАНАС ЈЕ БЛАГА МАРИЈА - ЗАШТИТНИЦА ЖЕНА: Један од најлепших празника - за испуњење жеља ово обавезно морате да урадите
У темељ своје државности нису уткали уставност, суверенитет, или неки значајнији војни поход, већ искључиво погром над nezaštićenimm становништвом, које се нашло у вихору рата и потпуно нехумане одлуке Хрватске војске.
Свака држава има право на национални празник и јубилеј, па тако и Хрватска, међутим непојмљиво је да наши суседи као симбол свог патриотизма сматрају гнусан злочин.
Наиме, 4. августа 1995. године Војска републике Хрватске почела је акцију заузмања територије Републике Српске Крајине, а та операција трајала је четири дана уз "успешан" исход, за њих.
Или барем тако Хрвати доживљавају, пошто се сваке године труде да 5. августа направе што баснословнију манифестацију у којој "славе" сећање на догађај ког би требало да се стиде.
Из бурне и крваве историје мржње на Балкану, треба извући поуке, спречити даље конфликте и предузети све мере да се тако нешто не понови у будућности, али... За конфликт, баш као и за консензус потребно је двоје.
Да ли је могуће гајити мирнодопске односе са нацијом која као свој највећи успех слави прогон жена, деце и људи са вековних огњишта?
Свако ко је пре двадесет и шест година бацио поглед на ТВ, до краја живота ће му остати урезане слике људске патње и понижења, а како ли је тек било људима у дугим спорим и измореним колонама, у којима беже, а не знају ни где, ни зашто се то баш њима дешава?
Највише је било трактора са приколицама на којима су били жичани кавези, а у њима...уморни од дугог путовања, заједно људи и стока, како су и дочекани тих година у Србији, пошто сам државни врх није био наклоњен избеглицама.
Присилно су спровођени у колективне избегличке центре, у којима неки од њих и даље живе.
Колико је у Хрватској јак "ратни лоби" довољно говори чињеница да је сваке године све више "домобранитеља". Иако многи учесници оружаних сукоба на територији бивше Југославије нису више међу живима, списак оних који су учествовали у стварању те државе је све дужи.
Можда је време да челници те земље коначно сагледају ситуацију, и у најмању руку престану са обележавањем овог злочина.
Корак даље отишли би одавањем почасти свима који су страдали током операције Олуја, која је била завршни чин етничког чишћења Срба, међутим за почетак би било довољно престати славити егзодус над једним народом.
Заправо, каква је то победа уопште, извојевана на несрећи цивила и трагедији другог народа? Да ли после егзодуса уопште и постоји победник? И ако постоји, кога је победио?