ИСПОВЕСТ ЈЕЛЕНЕ ТРИВАН КОЈА ЈЕ ПРЕЛЕЖАЛА КОРОНУ: Открила све о храни и постељини на Инфективној о којима се прича

Јелена Триван / Извор: Фото: YoutubePrintscreen/RTV Пинк Official

Директорка "Службеног гласника” Јелена Триван једна је од оболелих који су победили вирус корона. Све оно кроз шта је пролазила сада је испричала. Њену исповест преносимо у целости:

"Када се појавила корона, била сам престрашена, не зато што сам кукавица него зато што је "Службени гласник" радио све време и имала сам сталну стрепњу и одговорност да се некоме од тих људи нешто не деси. Тако сам прве симптоме које сам добила приписала параноји - кашљала сам и биле су ми јако отечене жлезде на врату.

ВРАЋА СЕ НОРМАЛАН ЖИВОТ У ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ ЖАРИШТА СРБИЈЕ: Отварају се пијаце, библиотека, салони и радње

Најновији подаци о оболелима: Позитивно још 102 пацијента, за 24 сата умрло 4 особа

СТЕВАНОВИЋ ЗА СУТРА НАЈАВИО ПОЧЕТАК ВЕЛИКЕ ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СТУДИЈЕ: Циљ утврђивање колективног имунитета, а од резултата ће зависити следеће

СТЕВАНОВИЋ ЗА СУТРА НАЈАВИО ПОЧЕТАК ВЕЛИКЕ ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СТУДИЈЕ: Циљ утврђивање колективног имунитета, а од резултата ће зависити следеће

Не бих се ни појавила на тестирању да ми лекар који ме лечи од системске болести, а са којим сам била у контакту, није јавио да је позитиван. Отишла сам на преглед и испоставило се да имам обострану упалу плућа и смештена сам на Инфективну клинику. Док сам тамо лежала, тестирана је моја ћерка. И она је, испоставило се, такође била позитивна и тада сам пребачена у болницу "Драгиша Мишовић" зато што ова болница има дечје одељење. Срећом, она није имала ни један једини симптом, тако да је у овој болести добро прошла. Све време имала сам само један страх - шта ће бити са њом и сваки минут ми је прошао у ишчекивању да ли ће се њој појавити температура и кашаљ. Када сам чула своје резултате, помислила сам: "Господе, ово је нека шала". Јер није ни годину дана прошло како сам једва извукла живу главу од претходне операције. А када сам сазнала за ћерку, сва осећања су се свела на страх за њу. Једноставно заборавиш и да си болестан и како се осећаш и где се налазиш, само мислиш на дете. Никада нисам осетила такав страх и немоћ. Зато и кажем да су лекари мени више били психијатри него инфектолози јер нисам могла да се изборим с тим очајем. И хвала им на томе.

За оне који причају о храни или постељини на Инфективној клиници, могу да поручим да болестан човек из ње понесе сећање на топлину тих људи и уредност болнице.

Због других здравствених проблема доста сам тешко издржала терапију хлорокином, коју прате мучнине. Али све то прође и заборави се. Остане сећање на страх и неизвесност на једној страни, али и љубазност и разумевање људи који у болници раде, као и солидарност нас оболелих који смо једни друге храбрили и бодрили. Људи се зближе у таквим мукама и помажу на све начине. Једна професорка из Прокупља је на сваку моју сузу стално понављала: "Ми смо жене, ми смо мајке, ми све можемо да издржимо" .

Вирус ме је научио да заиста ценим једноставан живот и да све оно што имамо не узимам здраво за готово. Одавно сам научила да ценим здравље. Али сад сам научила шта је немоћ и неизвесност јер је реч о болести о којој нико не зна довољно. Ужасно ме је променила ова болест. Јер сам увек веровала да човек може све да победи ако жели. Сада сам схватила како је човек мали пред природом.

Растужило ме је што су људима некада биле важније површне ствари попут отворених кладионица и кафића од живота и што, хвала богу, нису били свесни каква се трагедија догађа око нас. На пријемном одељењу сам пробала да разговарам са старијим човеком и да га ободрим. Рекла сам му: "Надам се да немате корону". А он ми је одговорио: "Свеједно ми је, умро ми је син јуче, довели су нас у болницу превентивно. Ако смо позитивни, нећемо моћи ни да га сахранимо." Жао ми је што сви они који су негодовалу због мера нису видели очи и тугу тог човека у коме је умрло све.

Ја сам само једна од више од хиљаду излечених и никада не бих причала о нечему кроз шта данас пролазе сви људи. Нисам ПОСЕБНА, само обична грађанка. Радим то да се не стекне утисак да је корона нешто што треба крити и осећати грижу савести ако си заражен. Радим то да охрабрим људе и да кажем да знају да ће бити збринути и да су у добрим рукама, а ћутала сам до изласка из болнице искључиво зато да бих заштитила дете коме није било лако да се избори са питањима, позивима и испитивањима док сама пролази кроз патњу и ишчекује да види мајку."

Најављене ПРОМЕНЕ на прес конференцијама Кризног штаба, ево када је следеће обраћање новинарима