Ива нестала без трага: Кренула на разговор за посао у Нишу и од тада јој се губи сваки траг - Инспектори признали да је овај случај рана која неће зацелити

Прошло је више од две деценије откако је Ниш потресао један од најмистериознијих нестанака у историји српске полиције. 

Тинејџерка Ива Вељковић закорачила је у замку кобног огласа за бебиситерку и од тада јој се губи сваки траг.

Док породица и даље чека истину, пензионисани инспектори признају - овај случај је рана која никада неће зацелити.

Тинејџерка је 9. августа 2000. године отишла до моста код Тврђаве да би се срела са наводним послодавцем за посао бебиситерке и од тог тренутка кој се изгубио сваки траг. У настојању да сазнају било шта о девојчици, нишка полиција је разговарала са небројено много људи, инспектори су одлазили свуда где би их одвела сумња да би Ива могла бити, али их је сваки од тих потенцијалних трагова одвео у ћорсокак.

У пензији жали што није пронашао Иву

Братислав Тимотијевић у пензију је отишао жалећи што није пронашао Иву или бар сазнао шта јој се десило.

- Свега се сећам као да је јуче било, ја и колегиница Драгана Жикић која је и даље у активној служби, формирали смо огроман предмет, али, нажалост, нисмо успели да тај нестанак решимо. Сећам се да је Ивин деда, мислим да је био професор на факултету у Сарајеву, долазио у Ниш сматрајући да нисмо довољно урадили на расветљавању нестанка његове унуке. Када сам му изнео предмет, показао где смо све ишли, шта смо све пробали, са ким смо све разговарали, извинио се и казао: "Дошао сам да вас критикујем, извините, свака вам част!" - рекао је раније Тимотијевић.

Кобна одлука

Ива, која је у Зајечару живела са мајком, тог лета је дошла у Ниш да би део распуста провела са оцем. Тада је сазнала за оглас који је очигледно био мамац за наивне девојке и донела кобну одлуку да се на њега јави.

- Она долази до Тврђавског моста да се нађе са неким типом који је дао оглас да тражи бебиситерку и да плаћа 500 швајцарских франака. Од тог тренутка од ње нема ни трага ни гласа. Имали смо озбиљне сумње према једном Нишлији који је био познат по томе што је фотографисао девојке па их је после уцењивао, доста их је намамио па смо одлучили да са њим поразговарамо. Деловало је као да смо на Ивином трагу јер је он признао да је док је био у затвору упознао једног Албанца са југа Србије, који је наводно од њега тражио да му набави младе девојке ради трговине људима. Међутим, како нам је тада казао, он се није срео са Ивом него је на место састанка послао тог Албанца те да не зна шта се са њом десило - присећао се Тимотијевић почетка рада на једном од најтежих случајева у каријери.

Трагом те информације, нишка полиција је отишла на југ Србије и обишла бројне локале у којима су затекли бројне младе девојке, али ниједна од њих није била Ива.

- Свачег смо се тамо нагледали, али оне су тамо биле добровољно, имале су контакте са породицама. Носили смо њену слику, показивали свима, никада се нико није појавио да је рекао да је нешто видео или да зна било шта. Ива је била лепа девојка, запала би свакоме за око, али нико од оних са којима смо разговарали није је препознао са фотографије. Можда бисмо нешто успели да сазнамо да смо могли да истражујемо на Косову, али нажалост ни тада као ни сада то није било могуће. Ствари су тапкале у месту десетак година када смо добили информацију за коју смо сматрали да ће нам решити случај. Тај Албанац којег је Нишлија означио као особу која је одвела Иву а за ким смо расписали потерницу, ухапшен је у Београду. Сећам се да су ме позвале колеге, била је прошла поноћ када су ми казали: "Овај што сте за њим расписали потерницу је код нас у полицијској станици „29. Новембар“. Узвикнуо сам: "Јаооо, долазимо одмах!" Са колегиницом Жикић смо истог тренутка сели у возило, "летели“ смо до Београда, целу ноћ смо разговарали са њим али се испоставило да ни он са тим нема везе. Тако смо изгубили и последњи траг који би евентуално могао да нас одведе до каквог таквог краја овог случаја – говори пензионисан инспектор нишке полиције.

Након тога, како наводи, Ивина мајка је добила неколико телефонских позива, обавештена је да је девојчица наводно у Мађарској.

- То је био покушај да се од породице нестале жене извуче новац. Слали су неке касете, говорили да ће послати крв за анализу, све смо то прегледали, испоставило се да се ради о превари. И то је било то, ништа ново се више није појавило до данас - казао је бивши полицијски службеник.

"Желим да верујем да је жива"

Коментаришући могућу Ивину судбину, Тимотијевић каже да као човек жели да верује да је она и даље жива, али да као полицијски инспектор на основу свега оног на шта је наишао током истраге овог случаја и дугогодишњег професионалног искуства сматра да је то мало вероватно.

- Просто је немогуће да, ако је жива, нема никаквог трага од ње 26 година. То би сада била жена четрдесетих година која би сигурно нашла некакву могућност да се некоме јави. На основу свог искуства мислим да је врло вероватно да је страдала врло брзо након нестанка, да је покушала да се одупре отмичарима или да побегне или су јој дали наркотике у покушају да је натерају да их слуша, а да је од њих преминула. У сваком случају оно што могу да кажем је да тај предмет није архивиран, ја сам отишао у пензију али остале су колеге које су наставиле рад и на томе ће се радити све док се њена судбина не сазна - закључује Тимотијевић.

Молба мајке

Ивина мајка  каже да јој после свих ових година није ништа лакше, али да не губи наду да ће до неких сазнања ипак доћи.

- Желим само да нешто замолим, сигурно је да негде неко нешто зна о мојој кћери. Можда се плашио да проговори свих ових година плашећи се њених отмичара. Надам се да ће неко од њих у неком тренутку ипак одлучити да проговори, можда кад они не буду међу живима. Немамо никаквих трагова, њена фотографија више не може помоћи, много времена је прошло, она је сада потпуно ирелевантна за потрагу. Одгледала сам безброј документарних филмова на ту тему, прочитала небројено много чланака, знам да се неки људи пронађу и после много времена, не губим наду да ћу бар сазнати шта се са Ивом десило – казала је мајка